Zašto je svet "stao" zbog korona virusa, a nije zbog pandemije svinjskog gripa 2009. godine?

Jedan običan virus promenio je život na kakav smo do sada navikli

I ranije smo se suočavali sa virusnim pretnjama, uključujući i pandemijama, ali svet se nikada nije "zatvorio" kao što je to slučaj za pojavom korona virusa.

Preporučujemo

Zašto je to tako? Zbog čega je baš biologija korona virusa jedinstvena pretnja po naš organizam, ali i život?

Gospodar obmane

U ranim fazama infekcije virus je u stanju da "obmane" telo. Korona virus se širi respiratornim putem kroz disajne puteve, a prvi cilj su mu pluća. U međuvremenu, dok se taj proces odvija, naš imunološki sistem i dalje ne prepoznaje pretnju.

- Ovaj virus je sjajan, omogućava vam da imate "fabriku" virusa u nosu i da se osećate potpuno dobro - ističe profesor Pol Lehner sa Univerziteta u Kembridžu za BBC.

Ćelije našeg tela počinju da oslobađaju hemikalije - koje se nazivaju interferoni, a nakon što ih virus "preuzme", onda bi trebalo da se javi signal upozorenja ostatku tela i imunološkom sistemu.

Međutim, korona virus ima neverovatnu sposobnost da isključi ovo "upozorenje" i, prema rečima dr Lehnera, to radi "tako dobro da ni sami ne znate da ste bolesni".

Kaže da kada u laboratoriji pogledate zaražene ćelije, ne možete utvrditi da su one zaražene dok, s druge strane, testovi pokazuju da su prepune virusa. To je samo jedan od kečeva koje ovaj virus krije u rukavu.

Ponaša se kao ubica koji vas udari na pešačkom prelazu i pobegne

Količina virusa u našem telu počinje da dostiže vrhunac dan pre nego što počnemo da se razboljevamo. Ali, potrebno je najmanje nedelju dana pre nego što kovid uznapreduje do te mere da je ljudima potrebno bolničko lečenje.

- Ovo je zaista briljantna evolutivna taktika - ne morate da ležite u krevetu, živite normalno, izlazite, dobro se zabavljate, a sve vreme ste zapravo bolesni - ističe Lehner.

Dakle, virus je poput opasnog vozača koji beži sa lica mesta - prešao je na sledeću žrtvu pre nego što se uopšte oporavite ili umrete.

- Jednostavno rečeno, virusu je svejedno da li ćete umreti.

Ovo je ogroman kontrast u odnosu na "originalni" SARS korona virus koji je izazvao epidemiju davne 2002. godine. Mnogo su se brže prikazivali simptomi, pa su se ljudi odmah mogli izolovati.

Naša tela nisu spremna za ovo "savršenstvo" od virusa

Sećate se poslednje pandemije? Godine 2009. plašili smo se svinjskog gripa H1N1. Međutim, pokazalo se da on nije ni približno smrtonosan kao što se očekivalo, jer su stariji ljudi imali već kakvu-takvu zaštitu pošto je novi soj bio dosta sličan mutacijama gripa sa kojima smo se ranije suočavali.

- Ovo je nešto sasvim novo. Nema prethodno stečenog imuniteta - ističe prof. Trejsi Hasel sa Univerziteta u Mančesteru dodajući da je on pravi šok za naš imunološki sistem.

Nedostatak prethodne zaštite može se uporediti sa epidemijom malih boginja koje su Evropljani odneli u Novi svet. Kao i tada, izgradnja imunološke odbrane od nule, pravi je problem za starije ljude jer ih upravo sopstveni imunološki sistem usporava.

S druge strane, u starijoj dobi proizvodimo manje T-ćelija - suštinske komponente imunološkog sistema, pa je teže pronaći one koji mogu da se odbrane od korona virusa.

Čini neobične stvari telu

Kovid počinje kao bolest pluća, a čak i tamo pravi neočekivane promene. Ipak, on "gađa" i druge organe.

Profesof Mauro Đaka sa Kings koledža u Londonu kaže da su mnogi aspekti kovida "jedinstveni" za ovu bolest, te ističe da virus ne samo da ubija ćelije pluća već ih i preuzima čineći da se one stapaju u masivne i neispravne ćelije koje se "lepe" i tako sprečavaju dotok kiseonika.

S druge strane, prof. Đaka ističe da se nakon gripa pluća u potpunosti mogu oporaviti, dok se to retko dešava sa kovidom.

Zgrušavanje krvi je takođe još jedna neobičnost koju virus izaziva. Štaviše, mnogi lekari ne mogu ni da pruže neophodnu pomoć u vidu infuzije upravo zbog jezivo brzog zgrušavanja krvi. Krv se zgrušava 200, 300, pa čak 400% puta većom koncentracijom nego kod drugih bolesti, ističe prof Beverli Hant sa Kings koledža.

- Iskreno, u svojoj dugoj karijeri nikada nisam videla tako "lepljivu" krv kao kod obolelih od kovida - upozorila je.

Ovakvi efekti na telo mogu biti posledica ćelijskih vrata kroz koja virus prolazi da bi inficirao ACE2 receptore. Oni se nalaze u celom telu, uključujući krvne sudove, jetru, bubrege i, naravno pluća.

Tako virus može izazvati citokinsku oluju kod nekih pacijenata, čineći odgovor imunog sistema prekomernim sa štetnim posledicama po ostatak tela.

Da se ne lažemo, i mi smo se ugojili

Kovid je gori ako ste gojazni jer izdašan struk povećava rizik od intenzivne nege, pa čak i smrti.

- Njegova vrlo jaka povezanost sa gojaznošću je nešto što nismo videli kod drugih virusnih infekcija. Kod ostalih povreda pluća gojazni ljudi obično prođu bolje - kaže profesor ser Stiven O'Rajli sa Univerziteta u Kembridžu.

Mast koja se taloži u telu, u organima poput jetre, uzrokuje metaboličke poremećaje koji loše reaguju u kombinaciji sa korona virusom. Upravo zato pacijenti imaju veću verovatnoću da imaju viši nivo upalnih procesa u telu, ali i proteina koji mogu dovesti do zgrušavanja krvi.

(Telegraf.rs)