Ponovo hara davno zaboravljena zarazna bolest: Ova zemlja je čak izdala hitno epidemijsko upozorenje

Difterija se ponovo pojavila u Peruu

Nakon 20 godina u Peruu je otkriven prvi slučaj difterije zbog čega je Vlada izdala nacionalno epidemijsko upozorenje i instrukcije da se otkriju i drugi mogući slučajevi, te spreči širenje zaraze.

Preporučujemo

Zamenik ministra zdravlja Perua Luis Suarez izjavio je da je petogodišnjoj devojčici iz Lime dijagnostikovana difterija, infektivno oboljenje disajnih puteva, prenosi Rojters.

Devojčica je u stabilnom opštem stanju, u bolnici je i pod nadzorom lekara, izjavio je Suarez.

Naveo je da je vlada izdala nacionalno epidemijsko upozorenje i instrukcije da se otkrivaju i drugi mogući slučajevi difterije, intenzivira vakcinacija i spreči dalje širenje zaraze.

Međunarodne zdravstvene organizacije su upozorile da pandemija koronavirusa otežava rutinsko sprovođenje programa vakcinacije, naročito vakcinacije dece.

Šta je difterija?

Difterija uglavnom pogađa grlo i gornje disajne puteve, uzrokujući nakupljanje mrtvog tkiva i otežano disanje.

Širi se fizičkim ili respiratornim kontaktom i ima period inkubacije od dva do pet dana. U težim slučajevima smrtnost "može premašiti 10 odsto", istakao je Suarez.

Difterija je zarazna bolest izazvana bakterijom lat. Corynebacterium diphteriae. Prenosi se direktno putem kapljica u vazduhu, ređe indirektno putem zaraženih predmeta. Rezervoar bolesti je čovek. Bakterije difterije oslobađaju toksin difterije, koji blokira sintezu proteina u ćelijama i na taj način izaziva njihovo izumiranje. Najčešće su pogođeni ždrelo, krajnici, sluzokoža nosa, limfni čvorovi vrata, grkljan, rane itd.

Na ovim organima javnjaju se karakteristične pseudomembrane sivo-bele boje, koje se čvrsto drže na površini sluzokože, a posle njihovog otklanjanja se javlja krvarenje. U sklopu sistemskih poremećaja tokom difterije javlja se degenaracija srčanog mišića, jetre, bubrega, promene na nervnom sistemu...

Koji su simptomi difterije?

Simptomi se javljaju na mestu infekcije (lokalni simptomi) i na nivou celokupnog organizma (sistemska intoksikacija).

Pošto se infekcija najčešće prenosi putem iskašljanih kapljica tečnosti lokalni simptomi se javljaju na mestim ulaska u organizam, a to su: ždrelo, nosna sluzokoža, grkljan, krajnici, konjuktiva. Ulazna vrata bolesti mogu biti i rane, jer se javlja defekt zaštitnog sloja kože. Posle inkubacije, koja traje od 1-6 dana javljaju se znaci infekcije i specifične pseudomembrane. One su civo-bele boje, građene su iz fibrina, belih krvnih zrnaca i epitelnih ćelija, čvrsto se drže za površinu sluzokože i pri pokušaju da se odstrane javnja se krvarenje.

Temperatura je takođe povećana, a zadah iz usta ima sladunjav miris. Limfni čvorovi u okolini su jako uvećani. Nekoliko dana posle početka infekcije javljaju se i sistemski znaci, usled dejstva toksina. Može se javiti miokarditis praćen poremećajima srčanog ritma, poremećaji bubrega. Poremećaji se javljaju i u nervnom sistemu, najčešće u vidu pareza motornih nerava glave i vrata.

Za identifikaciju bakterije koristi se njeno uzgajanje na specijalnim hranljivim podlogama, može se identifikovati i njen toksin.

Zahvaljujući vakcinaciji (obično kao difterija-tetanus-pertusis DTP), bolest je postala ređa. Međutim, u novije vreme u Istočnoj Evropi (Rusiji), postojale su epidemije većih razmera.

U terapiji se koriste antibiotici i antitoksin.

(Telegraf.rs)