Supruga proslavljenog košarkaša jedva sačuvala živu glavu: "Ispočetka sam morala da učim hrvatski"

Gorana Tabak jedva je izvukla živu glavu nakon zaraze korona virusom

- Iz bolnice sam izašla pre šest meseci, a tek pre nekoliko dana lekari su mi rekli da sam napokon zdrava i da mogu otići u posetu mužu. Ipak, sam svesna da je ispred mene još uvek duga borba kako bih se vratila u nekadašnje stane, a možda i još jedna operacija - kaže za 24sata.hr Gorana Tabak, supruga hrvatskog proslavljenog košarkaša Žana Tabaka koja je u martu preživela pravu dramu i umalo umrla od komplikacija izazvanih korona virusom.

Gorana je u madridskoj bolnici "Zarzuela" provela 33 dana, a od toga je dve nedelje bila na respiratoru u indukovanoj komi iz koje su je povremeno budili, a korona ju je toliko iscrpela da je izgubila 23 kilograma.

Isprva je klinička slika bila vrlo blaga, ali nakon nekoliko dana stanje se dramatično pogoršalo. Lekari su je intubirali, preko tri braunile je primala infuziju, davali su joj lekove, održavali u životu.

- Danas mogu reći da sam srećna što sam živa i da sam prošla pravi pakao. Bila sam prva osoba zaražena koronom koja je u bolnici operisana, lekari su morali da izvrše traheotomiju da bih uopšte mogla da dišem. Zbog cele situacije doktorka koja je obavila pregled imala je na rukama tri para rukavica i posebnu opremu, da se ona ne zarazi, a zahvat nije smeo da traje duže od 15 minuta. Zbog toga joj je i ostao komadić plastike u rani, kasnije se sve iskomplikovalo, ponovo su mi otvarali taj rez, pa je i rana pogrešno zarasla i sad mi ožiljak stvara probleme pri disanju i gutanju.

Gorana kaže da se u njoj mešaju emocije kada se priseti proteklog perioda.

- Naravno, sreća je što sam sve ovo ipak preživela, ali osećam i ljutnju zbog toga što mi se sve ovo ne bi ni dogodilo da su mi u startu, čim sam počelo teško da dišem, otkrili taj ugrušak i dali injekcije za razređivanje krvi. Ali, zbog korone su mi pluća na rendgenu bila bela i uopšte se nisu videla, pa zbog toga lekari nisu ni videli ugrušak. Da su mi odmah dali injekcije, ne bi se ni stvarali, ne bi mi kolabirala pluća, ne bi mi morali sondom desetak dana vaditi svu tu krv… Ništa se od ovoga ne bi dogodilo.

A kada je posle dve nedelje probudila iz kome, Gorana je doživela pravi šok.

- Osim dva prsta jedne ruke, ostale delove tela nisam mogla uopšte da pomeram. A govorila sam samo španski. Ja, zadrta Splićanka, koja svojoj deci nikad nisam dopuštala da u kući pričaju bilo kojim stranim jezikom, nisam mogla da se setim nijedne jedine hrvatske reči. Nakon što sam se nekako vratila u život, morala sam ponovo da učim da govorim, hodam, a najveći problem su mi bile ruke, pa sve do nedavno nisam mogla ni čep na boci da odvrnem. Bila sam na posebnom programu rehabilitacije, 3-4 puta nedeljno odlazila u bolnicu na terapije. Tako da mi je više puna kapa i bolnice, i terapije i svega. Nažalost, nije još gotovo, jednom nedeljno i dalje moram na kontrolu i testiranja da vidim da li lekari vide da li sam i dalje imuna na koronu ili ne. U Španiji kontrolišu teške slučajeve kako bi dobili neke informacije o ponašanju virusa i, do sada, svi koji su imali teške oblike nisu bili ponovo zaraženi.

Gorana kaže da je posledica svega činjenica što sada mora da pije 17 različitih tableta dnevno od vitamina do probitoka pomoću kojih treba da izbaci kortikosteroide iz svog tela.

- Bojim se novog talasa epidemije. I suprug, i deca imaju antitela, što znači da su svi preboleli koronu bez većih posledica. Očigledno sam ja bila najslabija karika, ali da mogu da biram, opet bih izabrala isto - odnosno da ja kroz sve to prođem, samo da njima ne bude ništa - zaključila je.

(Telegraf.rs)