Nema gripa! Kako je korona "ubila" jednu od najčešćih bolesti na svetu i šta to znači za nas?

Za ovakve rezultate postoji i logično objašnjenje

Infektolozi od proletos upozoravaju da bi sudar korona virusa i virusa gripa mogao da bude koban po mnoge u rizičnim grupama, a posebno za hronične bolesnike i osobe starije od 65 godina. Zbog toga su ove jeseni vlade svih zemalja vodile jaku kampanju za vakcinaciju protiv gripa.

Preporučujemo

Primera radi, u Velikoj Britaniji vakcinu protiv gripa primilo je 30 miliona ljudi zahvaljujući najvećoj kampanji za vakcinaciju u istoriji ove države.

Ali, ono što se dogodilo ne samo u Velikoj Britaniji, već i u većini zemalja u kojima je sprovedena imunizacija protiv gripa je činjenica da je broj obolelih od influence dramatično opao!

Na južnoj hemisferi, gde je virus gripa vladao u periodu dok je kod nas bilo leto, podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazali su da obolelih od gripa gotovo da nije ni bilo. Naime, u Australiji je u aprilu 2020. zabeleženo sam 14 obolelih od gripa u poređenju sa 367 slučajeva istog meseca prošle godine, što predstavlja pad broja obolelih od čak 96 odsto. Do juna, kada je prethodnih decenija bio vrhunac epidemije u “zemlji kengura”, ove godine nije prijavljen nijedan slučaj!

U Čileu je između aprila i oktobra otkriveno samo 12 slučajeva gripa, dok je u istom periodu prošle godine bilo čak 7.000.

Globalno se procenjuje da je stopa obolelih od gripa opala za neverovatnih 98 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

- Ovo je naša realnost - kaže dr Dejvid Strejn sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ekseteru. - Nema nikakve sumnje da je broj obolelih od gripa daleko manji nego ranijih godina.

Gde je "nestao" virus gripa?

Postoji više intrigantnih teorija na ovu temu.

Neki smatraju da je broj obolelih od gripa sličan kao i prethodnih godina, ali da su evidentirani kao oboleli od kovida 19. Skeptici kažu da kovid testovi ne mogu da razlikuju korona virus od virusa gripa, ali to jednostavno nije tačno.

Virusolog dr Elizabeta Gropeli sa londonskog univerziteta Sent Džordž podseća da virus gripa i kovid 19 uzrokuju različiti virusi, što se jasno može videti i pod mikroskopom.

Još jedna teorija koja se može čuti jeste da je korona virus "nekako istisnuo" virus gripa. Za ovo donekle postoji i naučno objašnjenje: kada je pojedinac zaražen jednim virusom, manje je verovatno da će se zaraziti i ostalim virusima dok prva infekcija ne prođe. To se u medicini naziva “virusnom interferencijom”.

- Ćelije imunog sistema ulaze u organizam i pomažu uništavanju prve infekcije, a ako se pojavi još jedan virus one će se boriti i protiv njega - kaže profesor Džejms Stjuart sa Univerziteta u Liverpulu. - Kad jednom uđu u ćeliju, virusi se bore i protiv ostalih virusa koji žele da napadnu istu tu ćeliju. Dakle, virus koji se već nalazi u telu efikasno će eliminisati druge viruse.

Na nivou populacije, to bi moglo da znači da ako dovoljno ljudi ima jedan virus drugi virusi neće imati gde da odu, pa se neće širiti.

Da li su maske ipak "rešile stvar"?

Akademici sa Univerziteta Jejl nedavno su sugerisali da je veliko prisustvo rinovirusa u jesen 2009. godine moglo da blokira infekciju "svinjskog gripa". Primera radi, tada je vlada Velike Britanije prognozirala da bi, u najgorem slučaju, od posledica infekcije vursom H1N1 moglo da premine 65.000 Britanaca, a preminulo je 392.

Britanski stručnjaci proučavali su uzorke uzete od 20.000 ljudi tokom prva četiri meseca ove godine i utvrdili da je 58 odsto manje obolelih od gripa bilo pozitivno na korona virus.

- Kada ste bolesni, ležite u krevetu i ne izlazite iz kuće. Tada je mnogo manja verovatnoća da ćete se zaraziti drugim virusom - podseća prof. Stjuart.

Istovremeno, studija je pokazala da je broj ljudi koji su u isto vreme bili pozitivni na korona virus i oboleli od sezonskog gripa bio zapanjujuće mali. Kineska studija koja je obuhvatila SARS i MERS takođe je pokazala isti efekat. Infekcija drugim virusom, poput virusa gripa, u određenoj meri štiti od infekcije korona virusom.

Ali, za sada nije jasno može li infekcija korona virusom, koja protiče sa simptomima ili bez njih, da eliminiše grip.

- Jedan virus može da poremeti širenje drugog samo ako ga ima dovoljan broj ljudi - kaže dr Elen Fokman sa Univerziteta Jejl. - Kada govorimo o prehladi, stope su astronomski visoke, a mnogi ljudi su asimptomatski prenosioci.

Kada je reč o korona virusu, verujemo da je do sada zaraženo 15 do 20 odsto ljudi u najugroženijim delovima sveta, a da je u mnogo više podrčja taj procenat daleko manji. To nije dovoljno da korona virus eliminiše grip.

Naučnici pretpostavljaju da je manji broj ljudi koji su dobili virus gripa srazmeran promenom ponašanja - većina ljudi na planeti nosi maske, peremo ruke češće i duže nego ranije, poštujemo pravilo socijalnog distanciranja, a ne bi trebalo zanemariti ni masovnu vakcinaciju protiv gripa koja je uticala da broj obolelih ne bude kao ranijih godina.

(Telegraf.rs)