Možda ste noćas spavali duže, ali nemojte misliti da to neće imati posledice po vaše zdravlje
Od iduće godine više nećemo morati da pomeramo kazaljke - koju opciju vi radije birate?
Jutros smo svi spavali sat vremena duže. Kazaljke na časovnicima u tri sata vraćene su na dva, pa će mnogi reći da će ovaj 25. oktobar trajati, uslovno rečeno, 25 sati. Ali, od iduće godine više nećemo morati da pomeramo kazaljke da bismo se prebacili na letnje računanje vremena.
Preporučujemo
Došlo je vreme za pomeranje kazaljki: Spavaćemo sat duže
Nivo stresa vam raste, a produktivnost pada? Ove biljke prave veliku promenu
U onlajn anketama godinama se glasa da li bi trebalo pomerati časovnike sat vremena unapred svakog proleća i sar vremena unazad svake jeseni, a rezultati su mahom isti; u proseku, oko 84 odsto anketiranih građana Evropske unije (EU) smatra da je pomeranje časovnika nepotrebno.
Naime, Evropski parlament je 4. marta prošle godine izglasao ukidanje pomeranja sata od 2021. godine, pa će tako sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena.
Srbija je pripremila novi zakon o računanju vremena koji bi obezbedio da satovi budu usklađeni sa evropskim okruženjem – u prevodu, kako odluči EU, tako će i Srbija, a verovatno i ostale zemlje regiona koje još nisu u EU.
“Loptica” je sad kod država članica EU koje moraju da odluče hoće li trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Ali, čini se da ta konačna odluka nije ni na vidiku…
Kako je sve počelo?
Zimsko vreme, ono koje je “na snazi” od danas, zapravo je standardno, dok je privremeni prelazak na letnje računanje vremena uveden 1916. u Nemačkoj i u državama koje su bile njene saveznice u Prvom svetskom ratu.
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena 27. marta 1983. godine, a odmah zatim na letnje računanje vremena prebacile su se i Italija, Rusija, Francuska, Velika Britanija i Australija. U zemljama EU vreme je standardizovano pre dve i po decenije.
Zašto pomeranje sata nije dobro za naše zdravlje?
Iako smo jutros spavali sat vremena duže, to dugoročno gledano nikako nije dobro za naše zdravlje. Glavobolja i nesanica su dva problema sa kojima se danas možemo suočiti, a u narednom periodu pomeranje sata može negativno da utiče i na kardio-vaskularni sistem, raspoloženje i nivo energije.
Takođe, činjenica da ćemo odlaziti s posla u vreme kada sunce uveliko zađe onemogućava nam da se snabdemo vitaminom D iz prirodnog izvora, što u vreme pandemije korona virusa može da bude samo još jedan udar na naš imunitet.
Prema rezultatima naučnih istraživanja, naš organizam nikada ne uspeva da se navikne na promenu sata jer je ona veštačka, a za posledicu ima trajni skok kortizola, odnosno hormona stresa.
(Telegraf.rs)