Svi u Srbiji ih koristimo, a mogu da budu opasni: Lekovi koji mogu da pogoršaju zdravstvene probleme

5 vrsta lekova koje možda i previše olako shvatamo

Kada je proglašena pandemija korona virusa, većina ljudi svuda u svetu pohrlila je da pije ibuprofen kako bi sanirali glavobolju i povišenu temperaturu kao najčešće simptome korone. Ali, ubrzo je ustanovljeno da korišćenje ibuprofena može da pogorša stanje kod osoba inficiranih Kovidom 19, jer, navodno, ovaj lek može da ometa sposobnost organizma da se bori protiv virusa koji je “zaključao” čovečanstvo.

Preporučujemo

U međuvremenu, tokom proleća i leta urađeno je više studija koje su ispitivale vezu između ibuprofena i korone. Ustanovljeno je da stopa smrtnosti kod pacijenata koji su uzimali ovaj lek u sklopu terapije protiv korone nije veća nego kod onih koji su izbegavali ovaj lek.

Međutim, postoje lekovi koji mogu da pogoršaju simptome određenih bolesti i stanja umesto da ih eliminišu.To se može desiti iz više razloga - zbog prekomerne upotrebe lekova (koji mogu da promene način na koji telo reaguje na njih) do lekova koji urušavaju odbrambene moći organizma.

Kapi za nos

Koliko su dobre, toliko mogu da budu i loše, posebno ako ih koristite u prekomernim količinama ili duže nego što je propisano.

Kapi koje su sastavni deo terapije protiv prehlade, gripa ili alergijskih reakcija deluju tako što smanjuju sitne krvne sudove unutar nozdrva koji su se upalili zbog prisustva virusa, bakterije ili alergena. Većina kapi za nos sadrži pseudoefedrin, lek koji dovodi do kontrakcije mišića koji kontrološu ove krvne sudove i omogućava sluzi i vazduhu da lakše prolazi kroz nos.

Prema upustvima, kapi za nos ne bi trebalo koristiti više od tri do četiri puta dnevno, najduže do sedam dana.

Ukoliko ih budete koristili češće i duže, rizikujete da vaše čulo mirisa “otupi”, pa će vam biti potrebne veće količine kapi. Pored toga, može da dođe do nazalne opstrukcije koja se može otkloniti isključivo operacijom.

Lekovi protiv gorušice

Dispepsija spada u najčešće zdravstvene tegobe na svetu. Za saniranje posledica lošeg varenja i gorušice lekari prepisuju inhibitor protonske pumpe, ali ovi lekovi mogu da izazovu veliku fizičku nelagodnost kada pacijenti naglo prestanu da ih piju.

Naime, tada se javlja pojačana kiselina u želucu, pa lekari savetuju pacijentima koji prestaju da piju inhibitor protonske pumpe da ili povremeno smanjuju dozu ili da, ako naglo prekinu terapiju, nekoliko dana zaredom jedu hladnu ćuretinu, jer ona povoljno utiče na održavanje normalnog nivoa kiseline u želucu.

Lekovi protiv akni

Svako ko ima problema sa aknama zna da je lek roakutan izvanredan za čišćenje sebuma. Ali, pacijenti koji su tek započeli terapiju roakutanom moraju da budu svesni da će njihove akne izgledati još gore na početku uzimanja leka - čak 80 odsto pacijenata primećuje značajno pogoršanje na početku terapije. U nekim slučajevima dermatolog će prepisati antibiotik da bi “pokrio” eventualnu infekciju, a ponekad će u terapiju uključiti i steroide koji će ublažiti upalu. 

Lek ima ovaj efekat jer u početku uzrokuje raspadanje unutrašnje obloge folikula dlake. Upravo otpadi uzrokuju blokadu, što čini savršenu podlogu za bujanje bakterija. Međutim, kada se otpad otkloni i proizvodnja sebuma smanji, koža počinje da se isušuje i da se čisti. Bitno je samo da budete uporni.

Antidepresivi

U ranim fazama uzimanja lekova protiv anksioznosti i depresije može doći do pogoršanja mentalnog stanja. Lekari upozoravaju da se to događa jer lekovi povećavaju nivo dva ključna neurotransmitera u mozgu - serotonina i glutamata.  Serotonin podiže motivaciju i nivo energije, dok je glutamat povezan sa učenjem i osećajem zadovoljstva.

Zašto se, onda, javlja problem? Naučnici objašnjavaju da nivo serotnina raste u roku od nekoliko sati od uzimanja prve pilule, ali da bi se povećao nivo glutamata može da prođe i po nekoliko nedelja. Zato je i potrebno nekoliko nedelja da bi lek protiv anksioznosti ili depresije počeo “da radi”.

Lekovi protiv groznice

Izgleda da su naše bake bile bolji farmaceuti i lekari nego što smo mogli i da zamislimo; kad bismo kao mali imali temepraturu nižu od 38, ne bi nam ni davale lekove, već bi puštale da se organizam samostalno izbori protiv “uljeza”. Govorile su da je malo povišena temperatura alarm da u organizmu nešto nije kako treba i da bi ga valjalo pustiti da “sam reši stvar”. Tek ako temperatura ne bi spadala duže od dva dana ili ako bi rasla, uključivale su aspirine.

Danas je postalo normalno da čim se pojavi iole viša temperatura od 37, počinjemo da se “kljukamo” ibuprofenom ili paracetamolom. To, upozoravaju stručnjaci, donosi više štete nego koristi - uzimanje lekova za snižavanje malo povišene temperature produžava infekciju i omogućava virusu da duže opstane u našem organizmu.

Kapi za uši

Kad nas zaboli uho ili osetimo da više ne čujemo dobro, prvo što će većini pasti na pamet jeste kupovina kapi za uši u apoteci. Ali, retko ko zna da kapi za uši sadrže natrijum bikarbonat, a ušni vosak odnosno cerumen pripada kiselinama. Kada dođe do spoja alkalne i kisele baze, dolazi do hemijske reakcije - kiselina počinje da razara vosak, što može da izazove dodatne bolove i osećaj oštećenog sluha. 

Ali, ne brinite - ovaj problem može da potraje najduže sedam dana, dok natrijum bikarbonat ne odradi posao.

(Telegraf.rs)