Kada bi ljudi znali kako "droga bogatih u Srbiji" razara telo, ne bi im palo na pamet da je probaju

Ko jednom proba kokain, nikada ne može znati kakav će ishod biti

Ne može se čak ni reći da je nedavna vest o hapšenju muzičara Gagija Đoganija kod kojeg su nađene dve kesice kokaina, previše šokirala javnost. "Droga bogatih", barem onih malo bolje situiranih, nažalost odomaćila se i u našoj zemlji, a čini se da su mnogi konzumenti ove droge nesvesni koliko je ona štetna po organizam.

Preporučujemo

Šta je uopšte kokain?

U pitanju je jak aditivni stimulant koji direktno utiče na mozak, a najpopularniji je bio 80-ih i 90-ih. Radi se o jednoj od najstarijih droga na svetu i pravi se od lišća koke koja uglavnom raste u Peruu i Boliviji.

Danas je upravo ova biljka na listi lekova koji su najčešće zloupotrebljavani.

Kokain se šmrkanjem unosi kroz nozdrve u krvotok i apsorbuje kroz nosno tkivo i najjače deluje na oblast koja se nelahzi duboko u mozgu i zove se septalni predeo.

Kokain u mozgu, u normalnom procesu protoka materije, neurona u sinapsu (sinapsa je mali prostor između dva neurona, u isto vreme "telefonska linija" komunikacije između dve nervne ćelije) ispušta dopamin, i on se u sinapsi vezuje sa receptorima dopamina na obližnjim neuronima. Pri normalnom procesu, specijalni protein koji se naziva prenosnik dopamina, reciklira dopamin i vraća ga nazad u neuron iz koja je otpušten. Ako je kokain prisutan, vezuje se za prenosnik dopamina i blokira normalni proces reciklaže a to rezultira nagomilavanjem dopamina u sinapsi što doprinosi izazivanju zadovoljstva, i osećaja euforije.

Ako je upotreba kokaina učestala, često se razvija tolerancija. To znači da mozgu, da bi registrovao isti nivo zadovoljstva kao kod prvobitnih uzimanja, treba veća količina i češće unošenje kokaina.

Kako deluje na telo po ušmrkivanju?

Efekti uzimanja kokaina pojavljuju se gotovo odmah posle prvobitnog uzimanja, a posle nekoliko minuta ili sati nestaju. Kada se uzime mala količina (do 100 mg) uživalac oseća euforiju, energiju, pričljivost, mentalno je budniji, naročito na polju vida, sluha i dodira. Neki korisnici nalaze da im kokain pomaže da proste fizičke i intelektualne zadatke obave brže i lakše, dok drugi smatraju da je efekat upravo suprotan.

Trajanje euforije pod dejstvom kokaina u zavisnosti je od načina uzimanja. Što je apsorpcija brža, to je i osećaj intenzivniji, ali je kraće trajanje prijatnog stanja. Osećaj koji kokain izaziva prilikom ušmrkavanja dolazi relativno sporo, ali traje 15 - 30 minuta, dok kod pušenja dolazi gotovo momentalno ali traje 5 - 10 minuta.

Kratkoročni fiziološki efekti kokaina uključuju suženje krvnih sudova, proširenje zenica, povećanu telesnu temperaturu, brži rad srca i povišen krvni pritisak. Velike količine (nekoliko stotima mg.) povećavaju osećaj kod uživaoca ali takođe mogu mogu dovesti do bizarnog, hirovitog i nasilnog ponašanja.

Može doći i do tremora, vrtoglavice, kontrakcije mišića, paranoje ili čak, prilikom ponovnog uzimanja većih količina, do toksične reakcije koja podseća na trovanje amfitaminima. Neki uživaoci kokaina prijavljuju osećanje nemira, iritaciju, anksioznost. U retkim slučajevima može doći do iznenadne smrti prilikom prvog uz imanja Kokaina ili neposredno posle. Smrt uzrokovana kokainom često završava infarktom srca ili napadima koje prati infarkt disajnih puteva, piše "Znanje.org".

Začarani krug pakla

Kokain je droga koja izaziva snažnu zavisnost. Kad jednom proba drogu, individua će teško moći da predvidi ili kontroliše dalju upotrebu. Stimulativni i adiktivni efekti kokaina su prvenstveno rezultat njegove mogućnosti da inhibira resorpciju dopamina u nervne ćelije. Dopamin se ispušta kao deo moždanog nagradnog sistema i uvek je direktno ili indirektno povezan sa adiktivnim osobinama narkotika. Kada je kokain u pitanju uglavnom se razvija prilično visoka tolerancija i mnogi korisnici su izjavili da pokušavaju, ali ne uspevaju da dožive istu količinu zadovoljstva kao pri prvim uzimanjima.

Neki uživaoci stalno povećavaju dozu da bi pojačali i produžili euforično stanje. Kao što se razvija tolerancija, uživaoci takođe mogu postati osetljiviji na anestetička i konvulzantna dejstva kokaina bez povećanja doze. Ta pojačana osetljivost može objasniti neke slučajeve smrti do kojih je došlo posle uzimanja relativno malih doza kokaina. Najčešće komplikacije su kardiovaskulatne prirode, a to su poremećaj srčanog ritma, srčani udar, disajni problemi kao što je bol u grudima, problemi sa disanjem. Neurološki problemi su napadi, udari i glavobolje. Javljaju se i gastrointestinalne komplikacije, kao npr. bolovi u stomaku, mučnina i sl.

Odvikavanje od kokaina

Trenutno ne postoji lek koji leči isključivo kokainsku zavisnost. Zbog toga se insistira na identifikaciji i testiranju novih lekova za lečenje kokainske zavisnosti. Istražuje se nekoliko novih komponenti da bi se utvrdila njihova sigurnost i efikasnost u lečenju kokainske zavisnosti. Jedan od lekova koji najviše obećava zove se selegelin. On je 1999. godine ušao u treću fazu ispitivanja. Ta faza podrazumeva procenu 2 nova načina uzimanja tog leka: transdermalni zavoj i pilule sa produženim dejstvom, da bise utvrdilo koji je najdelotvorniji.

Disulfiram (Tetidis®, Antabuse®), lek koji se koristio za lečenje alkoholizma pokazao se u kliničkim ispitivanjima kao efikasan u smanjenju zavisnosti o kokainu. Zbog toga što prilikom odvikavanja od kokaina dolazi do promene raspoloženja u ranoj fazi apstinencije, pokazalo se da su neki antidepresivi od prilične koristi.

Kao dodatak rešavanju problema zavisnosti, razvijaju se medicinski tretmani koji bi pomagali u slučajevima prekomernog uzimanja kokaina koje dovodi do mnogih slučajeva smrti svake godine.

(Telegraf.rs)