Zabrinjavajući rezultati studije o alkoholu: Ako odmah ne ostavite čašicu, čeka vas ozbiljan problem

Opuštanje uz rakijicu, pivo, vino ili koktel, pogotovo ako preraste u svakodnevnu naviku, stiže na naplatu u starosti, a nisu pošteđeni ni oni koji se povremeno napijaju

Onesvešćivanje od alkohola u mladosti može da udvostruči rizik od razvoja demencije tokom života, a samo jedno piće dnevno povećava rizik za čak 22 odsto. Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu ispitali su rezultate sedam odvojenih studija koje su se bavile vezom između konzumiranja alkohola i demencije. Rezultati su nedvosmisleno pokazali da je ljubav prema čašici faktor rizika za pojavu demencije.

Preporučujemo

Studije su obuhvatile 131.415 ispitanika iz Velike Britanije, Francuske, Švedske i Finske, a prosečna starost ispitanika iznosila je 43 godine.

Istraživači su došli do podatka da je demencija dijagnostikovana kod više od 130.000 odraslih ljudi koji su prijavili svoje navike u vezi sa konzumiranjem alkohola pre 14 godina. Oni koji su rekli da su gubili svest posle "druženja sa čašicom" imali su dvostruko veći rizik od demencije.

Isto istraživanje je pokazalo da je rizik od demencije češći i kod osoba koje se nisu napijale svakodnevno - alkohol je i u tim slučajevima uzimao danak u starijem životnom dobu. Naime, ustanovljeno je da je alkohol toksičan za nervne ćelije u mozgu i nanosi im ozbiljnu štetu, pogotovo kada ga ljudi konzumiraju u većim količinama. Rezultati studije pokazali su da pijanstvo ima dugotrajni uticaj na mozak, uzrokujući pad kognitivnih sposobnosti u kasnijim godinama.

Rizik od demencije bio je očigledan za one koji su pili samo dve ili tri jedinice ili više alkohola dnevno, odnosno veliku čašu vina ili pola litra piva.

Svaki volonter u studiji popunjavao je upitnik o svojim navikama pre nego što je bio kategorizovan u one koji piju mnogo ili umereno. Istraživanje je pokazalo da je 103.290 osoba prekomerno konzumiralo alkohol u odnosu na količinu koju preporučuju zdravstveni stručnjaci. Primera radi, ispitanici iz Velike Britanije priznali su da su tokom sedmice konzumirali po 14 jedinica alkohola, a oni iz SAD 21 jedinicu.

Ostatak ispitanika - njih 28.125, izjavili su da piju umereno, jer su prijavili da su u periodu od 14 godina konzumirali manje od preporučene granice alkohola.

Rezultati istraživanja su, takođe, pokazali da su oni koji su pili više od 14 jedinica nedeljno imali 16 odsto veće šanse za demenciju. Od 96.000 ispitanika čak 10,4 odsto priznalo je da se obeznanilo od alkohola najmanje jednom u prethodnih godinu dana, a kao pića koja su ih dovela do takvog stanja navodili su pivo, odnosno "kratka" pića.

Istraživači su uključili u istraživanje i nekoliko drugih zdravstvenih stanja povezanih sa alkoholom, poput bolesti jetre i problema sa bubrezima, i otkrili da su oni veći među ispitanicima koji su se obeznanjivali od alkohola.

Zanimljivo je da ni oni koji vode zdrav način života, osim zbog navike da se povremeno "onesveste od alkohola", nisu bili zaštićeni od rizika pojave demencije.

- Alkohol deluje na mozak poput otrova, uzrokujući njegovo smanjivanje i oštećujući važne ćelije. Kada pređe krvno-moždanu barijeru, infiltrira se u neurone koji šalju hemijske poruke do mozga, a ako neuroni usled alkohola odumru to dovodi do klasičnih simptoma zbunjenosti, problema sa razumevanjem i gubitka pamćenja. Zapravo, alkohol može izazvati atrofiju mozga - upozorili su istraživači.

(Telegraf.rs)