Homeopatija - korisna terapija ili diskutabilna alternativa u doba korone?

Prof. Dr Nenad Dikić u novoj kolumni za Telegraf bavi se pitanjima homeopatije

Nekako sam u isto vreme dobio pitanja od sportista u vezi homeopatije, ali i od mnogobrojnih prijatelja. Očigledno da je zabrinutost za imunitet u vreme korone bila glavni pokretač interesovanja, mada sportisti navode i razne preporuke koje su dobili sa ciljem podizanja sposobnosti i imuniteta.

Preporučujemo

Na pitanje o homeopatiji u suštini nije lako odgovoriti. Kod nas homeopatija, kao i u najvećem broju zemalja ne postoji kao zvanična grana medicine, mada postoji definisana kao tradicionalna medicina u Pravilniku o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (“Sl. glasnik RS”, br. 16/2018), ali i deo kontinuirane medicinske edukacije. Po zakonu ljudi koji se njom bave mogu da budu lekari ili stomatolozi, a farmaceuti koji su posebno edukovani mogu da se bave izradom homeopatskih lekova.

I sama nabavka homeopatskih lekova je problematična jer najveći broj nema dozvolu nacionalne agencije za lekove, pa se uglavnom uvoze mimo odobrene procedure. Prema Nacionalnom registru lekova

2019 ima samo 17 registrovanih homeopatskih lekova i 8 upisanih u registar (mada nisam siguran koja je razlika) od preko 8000 koliko se smatra da trenutno postoji na svetu. Konačno meni kao lekaru nedostaju dokazi o uspehu lečenja. Pokušao sam da pronađem naučne članke koji koriste dvostruko slepu (ni pacijent, ni lekar ne znaju šta je aktivna supstanca) randomizovanu (slučajnim izborom) metodu, ali nisam uspeo.

Naprotiv, većina homeopatskih studija ima lošu metodologiju i vrlo su pristrasne. Očigledna vrednost homeopatskih proizvoda može biti bolja od placebo efekta, jer neki proizvodi sadrže efikasne količine standardnih lekova. Ali da pođem od početka.

Homepatiju je izmislio nemački lekar Samuel Haneman (1755-1843) zasnovanu na drevnoj humoralnoj teoriji koju je nazvao "Alopatijom". Kardinalni principi homeopatije uključuju da:

1. većina bolesti je izazvana zaraznim poremećajem koji se naziva psora.

2. život je duhovna sila (vitalnost) koja usmerava na isceljenje tela.

3. lekovi se mogu davati uočavanjem simptoma koje supstance proizvode u predoziranju i primenom leka u razblaženim dozama.

4. lekovi postaju efikasniji sa većim razblaživanjem itd. Principi homeopatije nisu zasnovani na bazičnim naukama kao što su: hemija, fizika, farmakologija i patologija. Oznake homeopatskih preparata ne pružaju dovoljno informacija za procenu njihovih doza.

Homeopatski lekovi obično se smatraju netoksičnim zbog velikog razblaženja. Ono gde je homeopatija bolja od savremene medicine je u pažnji koja se posvećuje pacijentima. I to privuče mnoge, jer s jedne strane nemaju mogućnost da imaju pažnju kliničkih doktora, ili nisu dobili odgovarajuću terapiju, ali često za različita stanja koja nisu izlečiva ili predstavljaju hronična oboljenja.

Ono što mene kao lekara posebno brine je što ni najvažnija institucija na svetu FDA (Administracija za lekove i hranu) ne zahteva da homeopatski proizvodi ispune zahteve za efikasnost koji se primenjuju na sve ostale lekove, stvarajući neprihvatljiv dvostruki standard za promet lekova. Očigledno da je u pitanju zdravstvena politika SAD, koja dozvoljava i reklamu i nesmetan promet homeopatskih preparata.

Zbog svega mislim da bi svaka ozbiljna država trebalo da se odredi prema homeopatskim lekovima i lečenju bar onoliko koliko je to učinila naša, ali i da pojedinci razumeju osnove ako odluče da uzimaju homeopatske preparate:

1. Proverite da li etikete homeopatskih proizvoda sadrže tačne količine sastojaka, da imaju ime proizvođača, zemlju porekla, rok trajanja i uputstvo. Naravno važno je da budu upisani u registar lekova.

2. Ako ste se već odlučili da uzmete neki homeopatski proizvod pokušajte da se uverite da je efikasan koliko i slični lekovi koji se koriste za ista stanja ili bolesti. Pošto to nije lako konsultujte svog lekara ili relevantne baze na Internetu kao što je Pub Med.

3. Nemojte da idete kod homeopate koji nije lekar i nema licencu za lečenje ljudi. Poznato je da su mnogi lekari prihvatili neke ideje homeopatije, pa je to garancija da će njihov pristup homeopatskim metodama biti verovatno bezbedniji, nego kod homeopata nemedicinske struke.

4. Ako već odlučite da uzmete homeopatske lekove pokušajte da se maksimalno informišete, ali i da obavestite porodicu i prijatelje, jer možda neke negativne pojave ili simptome važne za delovanje homeopatskih preparata oni pre uoče. To je inače važno i za bilo koju drugu terapiju, pogotovo za hronične bolesti. Važno je da uvek neko ima informacije o vašim zdravstvenim problemima i lečenju.

5. U svakom slučaju budite otvoreni za sve, ali uvek pratite i kontrolišite efekat onoga što

unosite u telo.

Ovo posebno važi za sportiste, koji još moraju da znaju da li postoji saznanje da li je neki homeopatski preparat doping, kao i kakav efekat ima na sportski sposobnost. Meni kao stalnim tragačem za delovanjem zasnovanom na dokazima preostaje da se  profesionalno zalažem da svi medicinski proizvodi koji se prodaju u našoj državi ispunjavaju standarde tačnog označavanja, istinitog oglašavanja, dokaza o sigurnosti i efikasnosti, kao i da lečenje mogu da sprovode samo zato licencirani lekari.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum