Zloglasna američka vakcina iz 1955. koja je stvorila još veću epidemiju: I tada su ih Rusi nadigrali

Umesto da spreči virus, vakcina je zapravo inficirala sve one koji su je primili

12. aprila 1955. godine sve američke novine i televizije optimistično su najavile vakcinu virusologa Džonasa Salka protiv protiv dečje paralize.

Preporučujemo

Samo tri godine ranije, tokom najgore epidemije poliomijelitisa (upale sive moždine) u istoriji SAD-a, zaraženo je 57.000 ljudi, dok je 21.000 ostalo paralizovano i 3.145 umrlo. Bazeni i bioskopi su bili zatvoreni, a panični roditelji držali su svoju decu kod kuće, proganjani crno-belim slikama mališana koji su oboleli.

Međutim, osećaj spasa u aprilu 1955. godine ubrzo je zamenio osećaj zabrinutosti nakon što je Salkova vakcina napravila više štete nego koristi.

Sve je počelo kada je dr Džonas Salk u laboratoriji Univerziteta u Pitsburgu razvio vakcinu protiv dečje paralize uz pomoć dobrotvornih donacija, budući da je početkom 50-ih američka vlada imala organičenu ulogu u javnom zdravstvu.

Čak 300.000 dobrovoljaca je pomoglo Salku da kompletira vakcinu 1954. godine što je bez presedana bio jedan od najvećih poduhvata u medicini 20. veka. Na preko 200 mesta za testiranje širom zemlje, voloteri su okupili preko 2.000.000 dece - neki su primili pravu vakcinu, neki placebo, tako čineći prvu fazu ispitivanja vakcine u američkoj istoriji.

Kada je testiranje ocenjeno uspešnim, Vlada je polako počela da proizvodi dovoljno Salkove vakcine na imunizuje svako dete i mladu osobu u Americi. Čak šest farmaceutskih kompanija otkupilo je licencu da proizvodi Salkovu vakcinu.

Sve vakcine deluju unošenjem virusa u organizam i obučavanjem imunog sistema da počne da proizvodi ciljana antitela za tu bolest. Salkova vakcina je bila sa mrtvim virusom koji je trebalo da proizvede antitela polia u krvotoku.

Šokantan obrt!

Virus u vakcini ubijen je izlaganju formaldehidu ili je barem to tako trebalo da bude.

Međutim, 24. aprila 1955, samo nekoliko nedelja posle vakcinacije prve dece, jedan lekar iz Ajdaha obavestio je nadležne da je sedmogodišnja pacijetkinja po imenu Suzan Pirs dobila groznicu i paralizu leve ruke u koju joj je ubrizgana vakcina. Tri dana kasnije, mala Suzan je bila mrtva.

Ispostavlja se da ona nije bila jedini slučaj.

Samo u Ajdahu, zabeleženo je još 14 slučajeva dečje paralize iste nedelje - više nego što je ih je država beležila tokom čitavog proleća.

Nakon što je zabeleženo više stotina slučajeva infekcija poliom, vlasti su zaustavile sve vakcinacije 8. maja dok se ne utvrdi uzrok.

Istraga je potom utvrdila da su svi ljudi koji su primili vakcinu zapravo bili inficirani poliom.

Šta se desilo?

Proteini u vakcini su se spojili sprečavajući formaldehid da u potpunosti ubije virus. Ne samo da su deci ubrizgavali živi polio virus, već su svoju aktivnu infekciju proširili na porodicu i prijatelje.

Stotine dece i odraslih širom zemlje ostalo je paralizovano, a 11 ljudi je umrlo zbog primanja vakcine poznatije pod nazivom "Cutter incident", koja je poljuljala veru u Salkovu čudesnu vakcinu.

Kada je otkriven izvor infekcije poliom i ispravljen, vakcinacija je nastavljena, ali je to de facto poljuljalo integritet Salkove vakcine i otvorilo vrata za konkuretni lek koji je razvio njegov naučni rival Albert Sabin, direktor dečje bolnice u Sinsinatiju.

Rusi su prepoznali američki potencijal

Za razliku od Salkove vakcine koja se bazirala na mrtvom virusu, Sabinova vakcina je napravljena od živog atenuiranog virusa, što znači da je on bio do te mere oslabljen da ne izazove aktivnu infekciju, ali može da proizvede antitela.

Takođe, Sabinova vakcina se uzimala oralno u jednoj dozi za razliku od primanja višestrukih injekcija Salkove vakcine.

Upravo je SSSR, američki neprijatelj bila prva zemlja koja je testirala Sabinovu vakcinu.

Sabin je rođen u Poljskoj, koja je tada bila deo SSSR-a i prihvatio je poziv komunista da sprovede veliko testiranje oralne vakcine na 10 miliona sovjetske dece. Kada je testiranje obavljeno uspešno, Sovjeti su naredili vakcinaciju svake osobe mlađe od 20 godina, što je bilo ukupno 77 miliona ljudi.

Sa neverovatnom stopom uspeha, Salkova vakcina je izgubila naklonost, a već do 1959. godine američki političari su želeli da znaju zašto se sovjetska deca leče vakcinom američkog naučnika i da li su SAD izgubile u ovoj trci.

Tek 1961. godine i u SAD je Salkova vakcina zvanično zamenjena Sabinovom oralnom formulom koja se i dan danas primenjuje.

(Telegraf.rs)