Korona virus se može prenositi čak na 5 metara vazdušnim putem?

Nova studija je dokazala

Svetska zravstvena organizacija je do sada poricala teorije o tome da vazdušne čestice, poznatije kao aerosol, mogu sadržadi aktivan korona virus, i da se zaraza može širiti u vazduhu. Grupa epidemiologa i sručnjaka o aerosolu sada je potvrdila da se aktivan, zarazni virus, zapravo, može pronaći i u vazduhu, objavio je New York Times.

Preporučujemo

- Ljudi su tražili upravo to. Ovo je nedvosmislen dokaz da u aerosoli postoji zarazni virus - rekla je Linzi Mar, jedna od naučnika koji su učestvovala u istrživanju.

Istraživačka grupa Univerziteta u Floridi uspela je da izoluje živi virus iz aerosoli, koji je prikupila na udaljenosti od dva do pet metara od pacijenta hospitaliziranog zbog kovida-19, što je više od preporučene distance između ljudi.

Ovo otkriće još nije prošlo stručnu recenziju, ali je već izazvalo rasprave među stručnjacima.

- Ako ovo nije dokaz, onda ne znam što je - napisala je dr Mar na Tviteru.

Prenošenje virusa disanjem na veću udaljenost

Ako se ova studija potvrdi, posledice bi mogle biti ozbiljne. Naime, to bi značilo da se korona virus može prenositi na mnogo većoj udaljenosti nego što se do sada mislilo, što znači da bi standardna pravila o držanju distance od 2 metara bila nedovoljna.

Čestice kojima se prenosi virus mogu se pojaviti na više načina: kijanjem, kašljanjem, šmrcanjem, ali i samim govorom ili disanjem.  U svakom slučaju one nastaju sličnim mehanizmima u raznim delovima respiratornog sistema, od alveola u plućima, preko grla, do nosa i usta. U tom procesu nastaju kapljice različitih dimenzija. Velike brže padaju na tlo, dok manje mogu vazdušnim putem da stignu na veću udaljenost.  Najmanje kapljice, manje od 5 mikrometara, obično se nazivaju aerosolom, u vazduhu mogu da lebde i po nekoliko sati. Uz strujanje vazduha, kao na primer promaja, mogu da se prenose na daljine od više metara.

Budući da se kapljice aerosola mogu vrlo dugo zadržati u vazduhu, jedino rešenje je dobra ventilacija uz filtriranje i održavanje vlage u vazduhu kako bi se umanjio efekt isušivanja i ubrzalo padanje kapljica na tlo. Ventilacija u kojoj cirkuliše isti vazduh bez dobrog filtriranja nije od koristi.

Takođe, još treba istražiti koliko dugo osoba treba da bude izložena takvom aerosolu da bi se nakupilo dovoljno virusa da se osoba zarazi.

Zahtevno istraživanje

Neki stručnjaci kažu kako još uvek nije jasno da li je količina otkrivenog virusa u česticama dovoljna da bi izazvala infekciju. Istraživanje je bilo vrlo zahtevno. Aerosoli su po definiciji sićušni, promera samo do pet mikrometara, a isparavanjem mogu postati još manji. Pokušaji hvatanja ovih osetljivih kapljica obično uništavaju virus koji sadrže.

- Vrlo je teško uzeti i zadržati uzorak biološkog materijala iz vazduha. Moramo biti pametni prilikom uzimanja biološkog materijala kako bismo simulirali uslove koji postoje prilikom udisanja - rekla je za The New York Times Šeli  Miler sa Univerzitet Kolorado, koja se bavi kvalitetom vazduha i bolestima koje se prenose vazdušnim putem.

U studiji istraživači su koristili uređaj za uzimanje uzoraka koji koristi čistu vodenu paru kako bi dovoljno povećao aerosole i tako olakšalo prikupljanje.

- Zatvoreni prostori bez dobre ventilacije mogu akumulirati virus u vazduhu - zaključeno je u istraživanju.

Jedna aparat je bio na2 a drugi na 5 metara udaljen od zaraženog pacijenta. Na obe udaljenosti istraživači su usepeli da prikupe virus.

Teško je proceniti rizik infekcije na osnovu ovih nalaza

Mnogi stučnjaci smatraju da je iz ovih nalaza teško proceniti opasnost zaraze na pojedince.

- Nisam sigurna da su ove brojke dovoljne da bi nekoga zarazile. Jedini zaključak koji mogu izvući iz ovog rada je da se održivi virus može pronaći u vazduh. A ni to nije mala stvar - rekla je Angela Rasmasen, profesor epidemiologije na univerzitetu Kolumbija.

(T.S./Telegraf.rs)