Da li smo gojaznost sve vreme posmatrali da pogrešan način? Izdate nove smernice za pomoć lekarima

Nove smernice za kanadske lekare

Prema najnovijim kanadskim kliničkim smernicama, gojaznost treba da se definiše zdravstvenim stanjem osobe, a ne samo na osnovi njihove telesne težine.

Preporučujemo

Lekarima se savetuju da umesto preporučivanja dijete i redovnog vežbanja gojaznim pacijentima, detaljnije istraže sve uzroke viška kilograma, i da problemu pristupaju na holistički način.

Smernica objavljena u časopisu Kanadskog medicinskog udruženja posebno upozorava na stigme prema gojaznim pacijentima koje su česte u zdravstvu.

Opšte prihvaćen društveni stav je da gojaznost prouzrokuju neodgovornost i manjak discipline, čime se krivica uvek prebacuje na osobu sa tim problemima.

Rukovodilac istraživanja i jedna od autora ovog vodiča Ksimena Ramos-Salas kaže da je istraživanje pokazalo kako mnogi lekari diskriminišu gojazne pacijente, što može dovesti do goreg zdravstvenog stanja, nezavisno od njihove težine.

- Prevelika pažnja posvećena telesnoj težini, može da prouzrokuje pogrešne zaključke o gojaznosti. Takođe, zdravstveni radnici imaju drugačiji pristup prema teškim osobama - rekla je Ramos-Salas za BBC.

Iako se preporučuje korišćenje dijagnoza poput merenje indeksa telesne mase (BMI), zbog ograničenih mogućnosti na klinikama lekari se i dalje prvenstveno fokusiraju na to kako težina utiče na zdravlje osobe. Mala smanjenja težine, od oko 3-5%, mogu dovesti do poboljšanja zdravlja i „najbolja težina“ gojazne osobe možda ne predstavlja njihovu „idealnu težinu“ prema BMI. Nova smernica naglašava da je gojaznost složeno, hronično stanje koje treba redukovati tokom celog života.

- Dugo smo povezivali gojaznost sa načinom života, što izaziva sramotu i osećaj krivice kod osoba koje se bore sa ovim problemom; a njima je potrebna podrška, kao i svakom drugom čoveku koji ima hroničnu bolest - ističe Ramos-Salas.

Umesto jednostavnih saveta da „jedu manje, a više se kreću“, smernice ohrabruju lekare da pružaju podršku, uz moguću psihološku terapiju, lekove i eventualno barijartijsku hirurgiju, kao što je operacija na basturu želuca.

Naravno, ovo istraživanje ne osporava važnost standardnih saveta. Naime sve osobe, bez obzira na njihovu težinu treba da vode računa o ishrani i da se redovno bave fizičkim aktivnostima.

Međutim, napominje da je skidanje kilograma često teško, jer će mozak oseti veću glad zboh čega ljudi na kraju, zapravo, jedu više. Mnoga istraživanja su pokazala da većina ljudi koji izgube kilograme dijetom, ubrzo nakon toga ih vrate.

Lekarima se savetuju da sarađuju sa pacijentom ka zajedničkim zdravstvenim ćiljevima, umesto ih samo podstiču na mršavljenje.

(T.S./Telegraf.rs)