Lekari upozoravaju: Posle korona virusa imaćemo epidemiju jednog drugog hroničnog oboljenja
Pronađeno je još dokaza da novi korona virus napada i teško oštećuje bubrege
Skoro polovina pacijenata sa kovidom u jednoj bolnici u Njujorku kao posledicu ima akutnu povredu bubrega, navodi se u novom izveštaju.
Preporučujemo
Otkriven još jedan način prenosa korona virusa: On se krije na još jednom neočekivanom mestu
Dr Vesna Mioljević objašnjava kako tačno asimptomatski slučajevi mogu preneti korona virus
Istraživači su otkrili da je kod jedne petine pacijenata oštećenje bilo toliko ozbiljno da im je bila potrebna dijaliza i to momentalno.
U studiji, tim je pregledao izveštaje o skoro 4.000 ljudi koji su prošli kroz zdravstveni sistem bolnice Mount Sinai između 24. februara i 30. maja.
Istraživači su koristili alat za veštačku inteligenciju koji je ocenjivao šanse pacijenta da obole od bolesti bubrega.
Rezultati su pokazali da je 46 odsto pacijenata zaista razvilo akutne povrede bubrega koje nastaju kada bubrezi ne mogu da filtriraju otpad.
Čak 17 odsto pacijenata sa zatajenjem bubrega moralo je odmah da ide na dijalizu.
Zanimljivo je da većina njih, čak 82 odsto nije imala nikakva prethodna obolenja bubrega u poređenju sa preostalih 18 odsto.
A čak 33 odsto pacijenata nije imalo istu funkciju bubrega kao što su imali pre kovida.
- Ono što smo primetili jeste da je otprilike 10 do 50 odsto pacijenata sa teškim kovidom imalo zatajenje bubrega koje je zahtevalo neki oblik dijalize - kaže dr Alan Kliger iz Društva za nefrologiju.
Kako kaže, zatajenje bubrega je posledica citokinske oluje koja nastaje kada telo počne da napada sopstvena tkiva.
Druga teorija je da virus dospeva do bubrega preko ACE-2 receptora kako bi inficirao i oštetio organ.
Međutim, dr Kenar Džaveri, pomoćnih šefa nefrologije u Nortvelu veruje da se zatajenje bubrega verovatno dešava zato što su pacijenti vrlo bolesni, a ne zbog samog virusa.
Izveštaj iz bolnice Mount Sinai iz Njujorka nije prvi koji pokazuje dejstvo kovida na bubrege.
Istraživanje Instituta za medicinska istraživanja u Finstinu otkrilo je da je 36,6 odsto od 5.500 hospitalizovanih pacijenata sa korona virusom imalo akutne povrede bubrega.
Drugo istraživanje sa Univerzitetskog medicinskog centra u Hamburgu otkrilo je da su pacijenti sa korona virusom imali veliko virusno opterećenje u bubrezima, posebno u poređenju sa drugim organima.
- Sledeća epidemija biće hronične bolesti bubrega među onima koji su se oporavili od korona virusa. Od početka pandemije nikada više nismo videli slučajeva sa zatajenjem bubrega. To je dugoročno zdravstveno opterećenje za pacijente, sistem, ali i ekonomiju SAD - ističe dr Stiven Koka iz bolnice Mount Sinai u Njujorku.
(T.T./Telegraf.rs)