Sportistkinja prošla agoniju zbog korone: Ovako je izgledalo 25 dana njene borbe

Ispovest vam prenosimo u celosti

Svestrana sportistkinja i poznata planinarka BiH koja za Radiosarajevo.ba nije htela da otkriva svoj identitet govorila je o mučnoj borbi sa korona virusom koja je trajala 25 dana.

Preporučujemo

Jedan od njenih glavnih saveta svima nama jeste:

- Reagujte na vreme, ne stidite se, ne krivite i ne plašite se ukoliko i dođe do sumnje na zarazu ili nekih simptoma. Izolujte se i obavestite sve oko sebe, odmah! Zaštite sebe i druge. Teško će se i vama pomoći ako svi oko vas ubrzo budu bolesni ili u izolaciji.. Molim vas! Olakšaćete sebi, a nekome već bolesnom i iznemoglom verovatno spasiti život ako ga ne zarazite! Nemojte da vas plaše karantinima i lošim uslovima! Jedino tamo nam mogu pomoći ukoliko dođe do komplikacije. Ne nasedajte na razne priče, normalno da to nije hotel, niti spa centar..."

A, njena COVID priča počela je pre 28 dana, kada je osetila prve simptome - povišena temperatura i opšta slabost - i tako, totalno nespremna, započela start na najtežem i najdužem 'maratonu' u svom životu...

Prvi test koji je uradila bio je onaj serološki i bio je negativan.

- Bez obzira na taj prvi negativan test, zbog svih ljudi kojima sam okružena, slušala sam i neki unutrašnji glas. Trebalo je taj dan da krenem kući i da pripazim majku. Nisam otišla. Sama sam se izolovala, otvorila bolovanje i tražila da mi uzmu i drugu vrstu testa - PCR (koji je i pouzdaniji).

Uglavnom, svi smo mislili da je to prehlada od klime (počele su me boleti oči prilikom pokreta) i niko nije pomišljao da je moguće da sam ja, koja toliko pazi, zaražena. Niti sam znala da je iko oko mene to bio, ali čekajući rezultat i tog drugog testa nastavila sam izolaciju, ispoštovala potrebnu proceduru i sama se vozila i završavala šta je trebalo…

Ipak, bila sam iznenađena kada su mi, četvrti dan čekanja na rezultate PCR, javili da sam pozitivna. Prva pomisao, bila je - ma greška, pa nemoguće... - priseća se ona.

Ona otkriva da je prvih par dana bila relativno dobro i, osim blago povišene temperature, slabosti i bolnih očiju, nije bilo simptoma.

- Nikad me nije bolelo grlo, niti sam kašljala (kijala jesam) i imala sam čulo ukusa i mirisa sve vreme. Ponadala sam se da će ostati na tome kao i kod većine zaraženih (mnogo ih je bez ikakvih simptoma, neki čak budu negativni, ali zaraze ukućane - u sve ove slučajeve sam se uverila). Međutim, ubrzo za par dana dolazi do naglih skokova u vrednostima temperature, uz iscrpljujuće dijareje, gubitak apetita, te konstantan i progresivan bol u leđima i stomaku...

- Bila sam izolovana u stanu i nikome nisam dozvolila dalje od ulaznih vrata pored kojih su ostavljali sve što mi treba. Niti sam vrata otvarala dok se ne uverim da su otišli. Naravno, uz sve to, grizlo me je da li sam i ja nekoga zarazila i kako će biti moja porodica, prijatelji, kolege, ali svi su, hvala dragom Bogu bili i ostali dobro i bez simptoma.

Nakon osam dana zbog vidnog pogoršanja i boli, odlazak u COVID– centar po drugi put na pregled (jedino u ovim centrima pacijenti poput nas mogu ući i biti pregledani, tu se vrše i PCR testiranja). Tada mi prvi put 'slikaju' pluća i konstatuje se da je tu sve uredno a to je najvažnije - nastavlja ona.

Dan i noć smjenjivali su joj se kao "copy-paste" u borbi s temperaturom i dijarejama (obaranje temperature, predah do novog skoka, pa sve opet).

- Razgovori s rodbinom i prijateljima koji su medicinske struke su mi mnogo pomogli i olakšali savetima i preporukama jer je bilo teško tih dana i telefonom doći do lekara koji su radili u ambulanti...

Naime, nakon mnogo bezuspešnih poziva ambulanti tako iscrpljen i bolestan tražiš i pokušavaš da javiš svoju krvnu sliku po nalazima iz COVID-19 Centra (koju doktori u ambulanti ne mogu videti jer je osoblje iz kovid-centra nisu mogle uneti u 'sistem'), desilo se i to da se, nakon minuta i minuta čekanja uz neku uspavljujuću muziku, javi doktorka javi sa pitanjem "čiji ste pacijent“ i bez mogućnosti daljeg saslušanja mi se samo kaže: "jutros ste trebali zvati, vaš lekar je bio jutarnja smjena“ i spusti slušalicu! (Ta neka „moja“ doktorka je bila na bolovanju, kako objasniti). A taj isti kada sam zvala za očitanje nalaza i eventualnu terapiju rečeno mi je da zovem poslepodne, za nekih sat vremena dolazi druga smena pa će mi očitati, ona sad zaista nema vremena - opisuje ona slavni "put pacijenta" u Kantonu.

Njen je utisak da su u velikoj gužvi, da su poprilično neuvezani, nespremni su i dati neku konkretnu informaciju po pitanju eventualnog obraćanja i zbrinjavanja COVID-19 pacijenata u noći, svaki put druga uputstva.

- Shvatala sam jedino da ja tu uglavnom nisam ničiji pacijent i da tonem sve dublje i dublje kako dani prolaze.

Ističe da nije paničar, niti neko koga je lako zastrašiti.

- Tešilo me da su mi pluća ok i to je najvažnije... Da će sve brzo krenuti na bolje i proći. Jedanaestu noć te agonije, kontaktirala sam u neko gluvo doba i Hitnu pomoć, kada su se temperature vrtele oko 39 i kada sam osetila stezanje pri udahu i bol u prsima… Pričala sam s ljubaznim doktorom koji je shvatao da sam s razlogom zabrinuta s obzirom na to da mi je rečeno da je RTG pluća uredan i da ne kašljem, to može biti i psihološki, normalno je da sve to osetim s takvom kliničkom slikom... Savetovao je da pratim i da ako se dalje pogoršavalo slobodno zovem, pa da me pregledaju i eventualno upute u bolnicu jer ne može biti siguran i pričati nešto konkretno bez pregleda.

Treći put se odvozi sama do kovid-centra, gdje joj rade ponovo RTG pluća.

- Molila sam da mi se kaže šta je s plućima, da li je iko očitao snimak da mogu preneti u ambulantu. Dežurna doktorka se ogradila da nije pulmolog, ali je pogledala i rekla da mi je RTG i bolji nego prethodni, pre 5 dana. Ništa mi nije bilo jasno... Nekako sam se vratila iz Covid-19 Centra u stan. Nisam se osećala nimalo dobro. Moj toplomer je izmerio temperaturu 39,6", opisuje ona, pa dodaje:

- Isti taj dan poslepodne, Hitna pomoć me dovezla u Izolatorij Podrhrastovi, a gledajući te iste snimke pluća što su uradili u COVID-19 Centru iz sistema, doktor koji je bio na prijemnom i koji me pregledao, konstatovao je obostranu upala pluća uz vidnu regresiju u odnosu na snimak od pre četiri dana... Bolnica. Prva u životu, pa Izolatorij Podhrastovi. Teške su okolnosti, mnogo bolesnih, uglavnom srednje i teže kliničke slike... Nema mnogo mirnih sati, niti spavanja, smrt je svakodnevna i gotovo opipljiva.

Bolnica je bila spas

- Bez obzira na sve, osim dragog Boga, ta bolnica je moje drugo utočište i spas! Sve osoblje (od čistačica, medicinskih tehničara i doktora), svi ti ljudi doslovno ginu već mesecima da s malo kapaciteta koje imamo, pomognu i spase živote. Novi pacijenti danonoćno pristižu i rastrzani su između pacijenata na prijemu i nas što ležimo. Za par dana srela/upoznala sam i većinu pacijenata sa mog sprata, (tri su sprata koliko sam mogla povezati jer sam posle vežbala i hodala stepenicama i bilo nas je 38 ukupno kada sam primljena, a preko 55 na odlasku (ne znam koliko je tačno ljudi umrlo, ali skoro svaki dan bar jedan, dva nekada i više). Ima i starijih i mlađih ljudi od mene, neki od njih su u lakšem, a neki u težem stanju. Pomažemo koliko-toliko jedni druge i bodrimo... Svi smo priča za sebe i malo ko je imao iste simptome i probleme u početku. Neki su kašljali i imali grlobolju, a neki samo gubili čulo ukusa i mirisa, nisu imali niti temperaturu, već neurološke napade, nekad su sumnjali da je moždani udar...

Naglašava da već nakon drugog dana bolničke terapije osjeća poboljšanje. Vratio se apetit, a temperatura i proliv su napokon pod kontrolom i popušta bol u grudima.

- Iako sam i dalje imala nove komplikacije u vidu alergija i urtikarija nakon terapija, visokih otkucaja i nespavanja već danima, oporavljala sam se brzo i već šesti dan boravka počeli su me retestirati (uslov za prvi retest je bar 48 sati bez temperature i bez anipiretika). Ubrzo, negativna na COVID-19 i s nalazima u regresiji, puštena sam na kućni oporavak! Osim antibiotika, intravenozno u bolnici sam primala duple doze infuzije (ujutro i uveče), C vitamin, D vitamin, probiotike i, naravno, jačala se kontrolisanom i pojačanom ishranom, raznim čajevima i pripravcima od meda.

Konstantan je strah po izlasku da se nešto ne pogorša i teško je poverovati da je najgore iza mene ali, hvala Bogu, super se osećam i nemam nikakvih smetnji. Ne ponovilo se nikad i nikome. Čuvajte se koliko možete i preventivno jačajte imunitet. Verovatno nećete ni imati simptome, ali čuvajte druge - poručila je za kraj.

(Telegraf.rs/Radiosarajevo.ba)