Dr Goran Stevanović otkriva da li je aspirin "glavni lek" za lečenje korona virusa

"Ne postoji magičan lek protiv kovida"

Dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu govorio je šta misli o novoj italijanskoj studiji koja navodi da je aspirin prvi lek protiv kovida, koji još virusi vladaju u Srbiji pored korone i da li će se preporuke menjati.

Preporučujemo

- Što se tiče italijanske studije, kao i velikog broja drugih studija kod nas postoji čitav tim ljudi koji su u senci i koji se nigde ne vide i ne mogu da se uključe u direktnu negu, ali su našli kako da nam svima pomognu. Oni redovno čitaju sve podatke i praktično sa najvećem brojem informacija koje su zvanične, proverene i dokazane, raspolažemo i to imamo. To je samo jedna od studija. Aspirin nije jedini lek koji može u tom pravcu da se koristi jer ima i veliki broj neželejnih efekata, pa treba biti oprezan. Ako mislite da je on čudesan lek, reći ću vam da u ovom trenutku ne postoji lek za Covid-19. Isto kao što ne postoji nijedna vakcina koja ispunjava sve kriterijumje i to je razlog zašto apelujemo da se ne govori o vakcinama nego o potencijalnim kandidatima za vakcinu - istakao je.

Kako da razlikujemo korona virus od nekog drugog sezonskog virusa?

- Razlike su stvar kliničke slike i kompletnog uvida u stanje pacijenta, analize krvne slike, laboratorijske analize, markera zapaljenja.... To je nešto o čemu treba da odlučuje lekar i zato s razlogom pozivamo i apelujemo na sve koji imaju tegobe koje liče na kovid da se jave u dežurne ambulante. Oni koji su i dalje nesigurni se upućuju u trijažne kovid-centre bolnica. Odluku o tome da li nešto od simpatoma liči na kovid je na lekaru. Nikako ne možemo da kažemo da neko može sam sebi da postavi dijagnozu, još gore kaže da nema kovid. Opet kažem, posao lekara - upozorava.

Kako ističe, jedini virus koji je sem SARS-CoV-2 aktuelan u ovim letnjim mesecima je svakako tzv. stomačni virus.

- Ako gledamo virusološki, stomačni virus pripada grupaciji tri porodice virusa koje uglavnom zadaju tegobe deci. Kod nas su to letnji gastroenteritisi koji obuhvataju toksine, bakterijske i virusne infekcije. Osnovna razlika je to što su ovo samoograničavajuće bolesti koje traju od 48 do 72 sata nakon čega se simpotomi polako gase. Tu razliku opet treba da odrede lekari na pregledu - ističe.

Da li možemo da očekujemo da će se preporuke menjati?

- Radi se o epidemiološkim preporukama. Svetska zdravstvena organizacija kao globalna organizacija mora da pokrije svojim preporukama i zemlje koje imaju, kako god to nama da se čini, velikim brojem relativno mali broj kao što je naša zemlja, ali mora da pokrije zemlje kao što su Brazil, SAD, gde se radi o desetinama hiljada obolelih. Shodno tome su i prepruke date fleksibilne, sa određenom vremenskom distancom, a preporuke za svaku pojedinačnu zemlju, tačnije za svaki region donose lokalne epidemiološke vlasti.

- Kako se i kod nas situacija bude menjala, tako se menjaju i epidemiološke preporuke vezano za dužine samoizolacije, odnosno kontrolu širenja kontakta. Različite su i za različite kliničke grupe, shodno epidemiološkoj situaciji na lokalnom nivou - kaže i dodaje da je normalno da zemlje koje na dnevnom nivou imaju par stotina i one koje imaju desetine hiljada obolelih neće biti iste - zaključuje dr Stevanović.

Pogledajte koju grešku Srbi masovno prave s maskom, a tako se mogu zaraziti korona virusom:

(T.T./Telegraf.rs)