Dr Vladimir Žugić objasnio zašto su neki mladi ljudi skloni izuzetno teškim formama bolesti Covid-19
Kako kaže, zbog velikog broja zaraženih, normalno je da će biti pojedinačnih slučajeva u kojima su teško ugroženi i mladi ljudi
Načelnik Polikliničke službe Klinike za pulmologiju KCS, pulmolog doc. dr Vladimir Žugić gostovao je jutros na TV Prva gde je govorio o teškoj kliničkoj slici kod mlađih ljudi.
Preporučujemo
Marija otkriva kako su simptomi korona virusa tekli po danima: "Čudan osećaj javio se tek 3. dana"
Dr Janković objasnio da li je uopšte moguće da na zimu obolimo od gripa i korona virusa u isto vreme
- Poznato nam je i da mladi mogu razviti teške kliničke slike, ali se ne slažem da su posebno rizična grupa. Nemamo takve podatke ni iz jedne ozbiljne kliničke studije. U pitanju su samo pojedinačni slučajevi. Nama je prosek umrlih preko 50 godina. To što, nažalost, viđamo mlade ljude u teškom stanju koji završe i letalno, je zato što postoje ljudi koji su jednostavno skloni teškim formama, najverovatnije to ima veze sa velikom rasprostranjenošću ACE2 receptora, ali ni to nije sasvim jasno zašto je tako. Velika većina mladih ozdravi - istakao je.
Prema rečima dr Žugića postoje jasni kriterijumi kada pacijent mora biti priključen na mehaničku ventilaciju, odnosno na respirator.
- To je u trenutku kada virus pravi težak akutni respiratorni distres pluća, koji se ne viđa samo kod kovida, odnosno kada pluća jednostavno ne mogu više da funkcionišu samostalno - da unesu dovoljno kiseonika, a izbace dovoljno ugljen-dioksida. Prvo pokušavamo neinvazivne metode, a ako to ne urodi plodom, pacijent mora na respirator. Imali smo slučajeve teških upala pluća koji su u roku od nekoliko dana završili na mehaničkoj ventilaciji.
Kako kaže, ovih dana je objavljen osmi protokol za lečenje pacijenata od kovida, što je normalno jer se svakodnevno saznaje nešto novo o samom virusu i načinu lečenja. Ipak, jedno je sigurno - lek za kovid ne postoji.
- Antibioticima se leče sekundarne bakterijske infekcije. Te bakterije mogu biti iz samog organizma ili stečene infekcije čak i u bolničkom okruženju. Tako da preventivna primena antibiotika kod kovida je nepotrebna. Leka za kovid nema - to je činjenica, a ostale lekove kod težih formi bolesti dajemo prvenstveno da bismo smanjili smrtnost jer neki će pacijenti reagovati. Isto je sa hlorokinom. Nemamo nijednu studiju koja je pokazala da on značajno smanjuje smrtnost, ali kod jednog broja pacijenata ima pozitivan klinički odgovor. Pošto ne znamo ko je takav pacijent, svima dajemo u nadi da ćemo im pomoći i dosta smo uspešni u tome - zaključio je dr Žugić.
(T.T./Telegraf.rs)