Da li ste sigurni da imate groznicu? 5 stvari koje morate znati o normalnoj temperaturi tela
Nema razloga za paniku čak i ako je viša od 37, a vi se savršeno dobro osećate
Možemo li dobiti temperaturu od stresa? Da, a naučnici posebno u vreme pandemije korona virusa ističu neke važne, ali nepoznate parametre koji se odnose na telesnu temperaturu.
Preporučujemo
Devojka sa 600 tetovaža i plavim beonjačama: "Šta me briga, kao da će bilo ko izgledati lepo sa 70"
Dr Srđa Janković otkriva u kojim slučajevima PCR test može pokazati da ste negativni, iako niste
Da li vam je vruće, pa mislite da imate temperaturu? Da li ste znali da ona tokom 24 časa znatno varira?
Naime, prosečna vrednost telesne temperature je 36,5. Obično se može kretati od 35,5 ujutru do 37,7 popodne.
Dakle, ako uzmete termometar u kasnim popodnevnim satima, možda ćete pomisliti da imate temperaturu, ali radi se o zapravo normalnom porastu.
Telesna temperatura izražava ravnotežu između proizvodnje i gubitka toplote. Za normalnu vrednost smatra se blizu 37 stepeni, a maksimalni raspon zabeleženih dnevnih varijacija bi trebalo da bude do 1,3 stepena.
Stoga, hajde da vidimo koji su to razlozi zbog kojih temperatura može skočiti u toku dana.
Popodne temperatura raste
Američko istraživanje koje je objedinilo 300 ljudi objavljeno u žurnalu General Internal Medicine pokazuje da je ona na najnižem nivou ujutru između 3 i 5 sati, a na najvišem između 16 i 18 časova.
Što smo stariji, to smo hladniji
Prosečna temperatura kod žena u dvadesetim godinama je 36,5, dok je u 80-im 36,1. Sličan pad primećen je i kod muškaraca. Takođe, muškarci imaju nižu telesnu temperaturu od žena, što se pripisuje ulozi ženskih hormona.
Deblje, toplije
Što je veća telesna težina, to je viša prosečna telesna temperatura. Iako objašnjenje ove pojave nije do kraja razjašnjeno, pretpostavlja se da upalni hemijski molekuli koji oslobađaju suvišne masnoće igraju veliku ulogu u tome.
Zbog stresa možemo dobiti temperaturu
Stres može dovesti do porasta telesne temperature, stanja poznatijeg i kao psihogena groznica. Ranija japanska studija otkrila je da je 18 odsto neobjašnjivih slučajeva groznice kod dece bilo posledica stresa.
Niska temperatura i dugovečnost
Konačno, jedna studija utvrdila je da je niža telesna temperatura povezana sa dugovečnošću, dok je smanjenje temperature kod životinja u eksperimentima produžilo njihov životni vek za 20 odsto.
(T.T./Telegraf.rs)