Ispovest 79-godišnje Milene koja je preživela respirator: "Posle 6 dana desilo se pravo čudo"

Vremešna Osiječanka uspešno se oporavila od korona virusa

- Hvala Bogu i hvala svima - kratko im je odgovorila gospođa pre nego što je ušla u automobil kojim nakon mesec dana borbe sa teškim oblikom korona virusa napokon otišla svojoj kući. Zaposleni u Kliničko-bolničkom centru Osijek zabeležili su ovaj trenutak i snimkom koji su podelili na Fejsbuk stranici bolnice, a koji je ubrzo postao viralni hit.

- Pacijentkinja danas odlazi iz KBC-a Osijek, a pre samo 10-ak dana nalazila se na respiratoru i borila za sopstveni život. Video prikazuje dirljiv ispraćaj od radnika Klinike za Infektologiju - napisali su na Fejsbuku.

Objavu je ispratio i niz pozitivnih komentara u kojima građani izražavaju poštovanje i zahvalnost zdravstvenim radnicima, uz želje gospođi da se potpuno oporavi.

Dva meseca kasnije, Osiječanka Milena Opačak (79) rešila je da progovori o svom iskustvu.

- Iskreno, većina onoga što se dešavalo u bolnici u vreme kada mi je bilo najteže, ja se toga ne sećam. Sve mi je u nekakvoj magli, pa su mi o tome uglavnom govorili ljudi koji su me lečili i moja porodica - kaže ona za Jutarnji list i nastavlja:

- Neki među nama to, nažalost, nisu preživeli, a iskreno i ja sam mislila da je sa mnom gotovo, da neću izdržati tu muku i bol koji sam proživljavala - dodaje.

Milena kaže da ni dan danas ne zna kako se i gde zarazila.

- U januaru sam iščašila nogu, pa sam tih nedelja odlazila na previjanja kod svoje lekarke, na kontrolu na Traumatologiju u bolnici, vozila se u tramvaju, autobusu… Ko zna gde sam pokupila virus - kaže.

Sve je počelo 18. marta, iako nije ni imala pojma da se radi o koroni.

- Dobila sam neki kratkotrajni suvi kašalj, ali tome nisam pridavala veliku pažnju jer mi se to dešavalo i ranije, pa sam počela da pijem sirup koji sam inače u takvim situacijama koristila. Ja, inače, živim u prizemlju porodične kuće, a na spratu su mi sin, snaja i unuk koji su sve vreme brinuli o meni i donosili mi da jedem. No, kako je vreme odmicalo, meni je bilo sve gore, nisam mogla da jedem, bila sam slaba, ali nije me ništa bolelo. Uglavnom sam ležala i sve vreme bila pospana. Nisam imala ni visoku temperaturu, ali 29. marta je čak i svelo počelo da mi smeta, baš sam se osećala vrlo loše i sin je odlučio da pozove Hitnu. Posle mi je rekao i da sam mu čudno odgovarala na pitanja. Ja se toga ne sećam - objasnila je 79-godišnjakinja i nastavila:

- Kroz maglu mi je ostalo da su mi na ulasku u Hitnu stavili masku, ali danas ne znam ni kako su me odvezli kada smo došli u bolnicu. Znam da mi je bilo jako hladno, a posle su mi rekli da sam imala temperaturu 40 stepeni!

Vrlo brzo se ispostavilo da gospođa Opačić ima Covid-19, a njeno stanje vremenom se toliko pogoršalo da su morali da je prebace na Intenzivnu negu gde su je priključili na respirator.

- Znam da je došao jedan lekar i rekao da će me odvesti tamo gde ću lakše disati, a kako nisam osećala tegobe u smislu otežanog disanja, pitala sam da li baš moraju? Odgovorio mi je da je to nepohodno. Sledećih dana sam praktično sve vreme spavala, tek bih povremeno videla da li je jutro ili veče, da neko dolazi, da mi menjaju infuziju. Sve vreme sam primala infuziju, merili su mi nivo kiseonika u krvi, a povremeno su mi pumpicom davali vodu, ali čak mi je i ona bilja bljutava. Sećam se da su pokušavali da mi daju i neku posebnu hranu za bolesnike, ali mi ni to nije bilo ukusno. Nekih fragmenata se sećam, ali većine ne. Posle su mi rekli da su mi pluća bila u veoma lošem stanju, te su se i sami prijatno iznenadili kako sam uspela da se oporavim. Inače, pre toga nikada nisam bila teško bolesna, niti imam neke hronične bolesti.

Iako vremenšna, Milena je puna života, vitalna i prisebna, ali tih dana u bolnici sve je bilo drugačije.

- Nakon šest dana skinuli su me sa respiratora i onda su mi stavili neku manju masku. Tako je bilo sledeća, mislim 4 dana... To je isto bio težak period za mene. Nisam uopšte imala snage, bolele su me noge, kolena, potkolenice, nisma mogla da stojim na nogama od bolova i koliko sam bila slaba, pa su me sestre vodile do umivaonika, iako je to bilo samo nekoliko koraka. U suštini tek tada sam postala svesna i počela da razmišljam o tome da li je to kraj. Sa mnom u sobi su bili i drugi teški pacijenti, koji su jako loše podnosili svoje stanje i bolove koje su trpeli. Neku su baš jaukali i to je bilo teško i pomalo grozno slušati. Znate, kao da očekujete smrt, jer sve je neizvesno, bolest je nepoznata… Ti su mi dani bili baš teški, ali uz pomoć neverovatnih lekara i medicinskih sestara i tehničara, uz Božju pomoć, uspela sam da se izvučem, i danas o tome mogu svedočiti.

Milena je u bolnici ostala sve do 29. aprila kada je i drugi uzastopni test bio negativan, te je to bio znak da konačno može kući.

- Bilo je to neverovatno iskustvo jer samo nekoliko dana ranije bila sam osoba za koju se mislilo da neće preživeti tu bolest, a onda su mi rekli kako sam ozdravila i da mogu ići kući. Teško je opisati osećaj sreće i zadovoljstva kada sam to spoznala nakon sve muke koju sam prošla. Iako sam ozdravila, i dalje pazim na sebe, uzimam i dodatno više vitamina nego pre, redovno idem na kontrole, nedavno sam snimala srce i pluća. Dobro se osećam i nemam nikakvih tegoba - zaključila je gospođa Milena i poručila svima da budu odgovorni i pridržavaju se preporuka lekara.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)