Dr Kisić Tepavčević: Mislili smo da će virus nestati na toploti, ali on je otporniji

"Virus je otporniji nego što se mislilo, verovatno će se vratiti"

Ukoliko se korona vrati i najesen, imaćemo bolji start - nešto stečenog kolektivnog imuniteta, ali i mnogo više znanja o njoj, pa će i epidemijski rok biti blaži, kaže u razgovoru za 24 sata dr Darija Kisić Tepavčević, srpska epidemiološkinja i članica kriznog štaba.

Preporučujemo

- Tokom prethodnih meseci je određeni broj osoba došao u kontakt s virusom, preležao bolest, ozdravio i stekao imunitet. Taj lični imunitet štiti pojedinca, ali i gradi kolektivni imunitet koji predstavlja bedem za širenje infekcije u populaciji. Pretpostavlja se da je nivo kolektivnog imuniteta od 60-70 posto potreban da spreči širenje SARS-CoV-2. Izvesno je da su sve države sveta sad značajno ispod tog nivoa kolektivnog imuniteta, ali sve ukazuje da se navikavamo na virus.

- U Republici Srbiji u ukupnoj strukturi laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije sve je veći udeo osoba koje imaju blagu kliničku sliku, ili čak nemaju nikakve simptome. Takođe, sve je manji broj inficiranih s najtežim oblikom bolesti, i sve je manje zahteva za mehaničkom ventilacijom. Epidemiološka istraživanja su pokazala da je u odnosu na početak epidemije došlo do produžavanja inkubacijskog perioda, što je takođe jedan od indirektnih pokazatelja manje aktivnosti virusa.

- Još uvek nisu rađena ispitivanja koja direktno pokazuju da je došlo do odgovarajućih mutacija u genomu virusa, koje su direktno uticale na smanjenje njegove virulencije, ali svi klinički i epidemiološki indikatori ukazuju na to - rekla je dr Kisić Tepavčević.

Kako kaže, svi su se nadali da će toplo vreme uticati na nestanak virusa, kao što se dogodilo s njegovim prethodnikom.

- Ipak SARS-CoV-2 je dosad pokazao da je otporniji u spoljnjoj sredini nego što se mislilo, i da je potrebna po njega nepovoljna kombinacija temperature, vlažnosti vazduha i UV indeksa. Ipak, toplo vreme značajno utiče na smanjenje mogućnosti prenošenja kapljičnih infekcija jer virus brže pada na tlo, a i manje vremena provodimo u zatvorenim prostorima, gde je širenje lakše. No najvažnije je sledeće - virus može da opstane, i množi se, samo u našem organizmu. Mi smo, dakle, ti koji moramo da mu stanemo na put, i ne dozvolimo mu da pronađe novu osetljivu osobu koja će mu omogućiti uslove za opstanak i daljnje širenje.

Ako preživi visoke temperature i UV zrake, izvesno je da će se virus pojaviti ponovo, verovatno na jesen.

- Međutim, u tom slučaju počinjemo sa nešto stečenog kolektivnog imuniteta, i epidemijski tok bi po pravilu bio blaži. Dosta toga smo, svi zajedno, naučili o ovom virusu. Sad znamo kako mu stati na put. Na početku je većina ljudi sa sumnjom gledala u preporuke fizičke distance, nošenja maski i pranja ruku. Pitali su se da li je moguće da u 21. veku ne možemo ponuditi ništa “pametnije”. Ipak, iskustvo je pokazalo da ove preventivne mere spasavaju živote - rekla je ona.

Na pitanje da li ne možemo ako samo prolazimo pored zaraženog, već ako boravimo s njim barem desetak minuta, ona je kazala da je o tome odgovore dala SZO.

- To je i definicija bliskog rizičnog kontakta koju je dala Svetska zdravstvena organizacija - kontakt bez maske s potencijalnim rezervoarom zaraze na udaljenosti manjoj od dva metra, i na više od 15 minuta. Vidimo da to baš i nije tako jednostavno, ali ako živimo ili radimo s osobom koja u sebi ima virus, prenos je itekako moguć ukoliko se ne pridržavamo mera prevencije.

(Telegraf.rs)