Ko je nobelovac kojeg Novak Đoković slepo sluša kada je dijeta u pitanju?

Jošinori Osumi, japanski profesor i biolog, dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za iscrpnu analizu

Otkako je Novak Đoković izjavio da ne jede po 16 sati dnevno, te da se hrani samo preostalih 8 sati u danu, mnogi su ostali u šoku.

Preporučujemo

Novak je u razgovoru sa profesorom dr Draganom Ivanovim, koji je specijalista interne medicine i profesor na Visokoj školi za obrazovanje pedagoga u Novom Sadu otkrio svoju dinamiku ishrane tokom dana.

Reč je o autofagiji koja je karakteristična po tome da se ne jede 16 sati dnevno, a zatim se u periodu od 8 sati konzumira hrana. Za neke ovo je gladovanje, za druge dijeta, a za treće reč je o stilu ishrane.

Ovu reč neobičnog značenja prvi put je upotrebio u nauci belgijski citolog i biohemičar Kristijan de Duve pre više od pola veka. Dosta godina je prošlo od ovog otkrića i dugo se autofagija u osnovi smatrala "sistemom gde se odlažu ćelije koje izumiru"; "mesto gde se odvija nespecifična razgradnja ćelija".

Tek 2016. godine Jošinori Osumi, japanski profesor, naučnik i biolog, dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za iscrpnu analizu i otkrivanje prave svrhe ovog metaboličkog procesa.

Osumi se smatra specijalistom autofagije i profesor je na Institutu za tehnološka inovativna istraživanja u Tokiju. Proučavao je hiljade mutacija na kvascu i otkrio 15 gena koji su ključni za autofagiju.

Osumi je 2016. godine dobio Nobelovu nagradu iz psihološke medicine za njegova otkrića o autofagiji. Bio je 25. Japanac kojem je bila dodeljena Nobelova nagrada.

Osumijeva supruga Mariko, takođe profesorka na Univerzitetu nauke sarađivala je s njim u ovoj studiji. Ona je inače koautorka mnogih akademskih papira na kojima je radila zajedno sa Osumijem.

Autofagija je proces kojim ćelije razgrađuju i recikliraju svoje komponente i time telu obezbeđuju energiju i pospešuju proces obnove ćelija. Ćelije autofagijom odstranjuju oštećene proteine i organele, te tako suzbijaju negativne efekte starenja organizma.

Fenomen autofagije poznate je odavnina, ali je nakon Osumijevih istraživanja i identifikaciji autofagičnih gena i dokaza da ovi mehanizmi deluju u ljudskom telu zaintrigirao ljude širom sveta.

Kada je dobio Nobelovu nagradu Osumi je bio u laboratoriji i kaže da je bio iznenađen jer nagradu obično dobijaju timovi istraživača, a ne pojedinci.

Kako funkcioniše autofagija?

Svi karcinomi počinju oštećenim ćelijama, a naše telo trebalo bi samo da prepozna i ukloni te ćelije koristeći upravo proces autofagije. Iako nema naučnih dokaza koji bi to potkrepili, studije ispituju ovaj složeni proces prepoznavanja i uništavanja bolesnih ćelija u tkivu.

Pokretanje mehanizma „popravke“ doprinosi smanjenju rizika od raka. Genetičati i biolozi veruju da će nova istraživanja i dokazi dati uvid u to gde da usmere dalje ekspremente u istraživanju autofagije kao terapiju za obolele  od raka. Doktori sa velikim optimizmom gledaju na prednosti autofagije u lečenju mnogih bolesti.

(Telegraf.rs/B.K.)