Šta kažu infektolozi: Da li probiotik uz antibiotik?

Prof. dr Tomislav Preveden, predsednik Udruženja Infektologa Srbije, odgovara na pitanje da li je zaista potrebno uzimati probiotike istovremeno sa antibioticima. Koje su posledice, a koje prednosti

Šta su nam pokazala prethodna dva meseca pandemije i čemu nas je naučio Covid-19 koji i dalje traje?

Suočeni sa situacijom koju početkom godine niko nije mogao da zamisli ni da predvidi, svakodnevno smo pokazivali da samo solidarnošću možemo da prebrodimo novonastale okolnosti. Ono oko čega smo se svi bespogovorno složili jeste da je zdravlje naše najveće bogatstvo, a prevencija najbolji lek.

Osim preventivnih mera, na koje su svi stručnjaci apelovali, i antibiotici su bili važan deo terapijskih protokola i spasili su ogroman broj ljudskih života?

Anti­biotici su se primenjivali za terapiju čestih, bakterijskih superinfekcija, virusnih upala pluća, bazirano na iskustvu lekara od početka pandemije. Ono što svakako znamo jeste da antibiotici nisu “pametni lekovi” koji bi mogli da razlikuju loše od dobrih bakterija koje svaki čovek normalno ima u svojim crevima.  Bez obzira iz kog razloga pijemo antibiotike, baš taj disbalans u crevnoj flori može dovesti i do brojnih stomačnih tegoba. Danas se smatra da svaki drugi pacijent na terapiji antibioticima, bez obzira na pol i uzrast, pati od dijareje, grčeva, nadimanja, mučnine i dr. što neprijatno komplikuje i produžava postojeću infekciju koju želimo da savladamo. Dakle antibiotici leče, ali imaju i čitav niz neželjenih efekata, pa uvek moramo voditi računa da sprečimo nastanak takvih stanja. Zato se danas već dobro zna, jer svetske preporuke tako kažu, da se uz svaki antibiotik, mora uzimati i neki probiotski preparat, navodi prof. dr Preveden.

Da li je bezbedno istovremeno uzimati probiotike i antibiotike?

Probiotici su već dugi niz godina u fokusu stručne javnosti, jer se konstantno sprovode brojne kliničke studije koje dokazuju njihov značaj za naš organizam.

Probiotici se definišu kao živi mikroorganizmi koji uneseni u poznatom broju ostvaraju koristan uticaj na zdravlje domaćina. Probiotski mikroorganizmi štite od razvoja loših bakterija jer održavaju balans u crevima. Drugim rečima, oni imaju pozitivan efekat na zdravlje domaćina jer poboljšavaju rad creva i olakšavaju probavu.

U našim apotekama može se naći mnogo različitih probiotika.

Ipak, postoji jedan soj, jedini probiotski kvasac pod nazivom Saccharomyces boulardii. Ono što je za ovaj oblik probiotika važno znati je da je, kao kvasnica, otporan na sve vrste antibiotika, dok drugi probiotici nisu uvek sigurni za primenu tokom antibiotske terapije. Naime, većina probiotskih preparata u svom sastavu sadrži dobre bakterije, koje su osetljive na delovanje antibiotika.

- Kada uz antibiotik uzimamo probiotske preparate koji sadrže dobre bakterije, pored velike mogućnosti da ih antibiotik uništi, postoji i mogućnost da one razmene gene sa patogenim bakterijama, čime bi loše bakterije mogle postati otporne na antibiotik. Da li možete zamisliti situaciju da antibiotik izgubi svoju efikasnost u borbi protiv loših bakterija? To bi izazvalo katastrofu planetarnih razmera i ugrozilo opstanak čovečanstva, a zbog sve veće nekritične primene antibiotika, već postoji mnogo sojeva otpornih na njihovo delovanje. Primena probiotske kvasnice, uz sve ostale mere koje se preporučuju, pomoći će da se uspešno suprotstavimo rastućoj otpornosti bakterija na antibiotike - ističe prof. dr Preveden.

U tome i jeste značaj primene S. boulardii, koji je otkrio francuski mikrobiolog Henri Boulard davne 1923. On je iz kore voća liči izolovao ovu kvasnicu, koji će kasnije po njemu dobiti naziv Bulardi.

Bulardi ima 10 puta veći prečnik ćelije u odnosu na ćelije bakterija, što dodatno ubrzava eliminaciju patogena iz creva koje vezuje za svoju površinu.

Ono što takođe treba naglasiti jeste da se samo Bulardi može uzimati u isto vreme sa antibiotikom. To ne važi za bakterijske probiotike, jer čak i kada ih uzmete sa razmakom od 2 ili 3 sata postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na njih i time smanjiti efikasnost preparata koji pijete sa ciljem da sprečite stomačne tegobe.

Najvažnije je da se probiotik uvek uzima prema smernicama i kliničkim studijama, a Bulardi se nalazi u svim svetskim preporukama i već gotovo 100 godina predstavlja najispitivaniji i najistraživaniji probiotski soj na svetu, kaže prof. dr Preveden.

Šta još treba da znamo kada uzimamo probiotik?

Na kraju, kada kupujete probiotik u apoteci, uvek posebno obratite pažnju i na broj sojeva koji su deklarisani na kutiji i koji se nalaze u jednoj dozi. Bulardi je dostupan u dozi od 5 i 10 milijardi probiotskih kolonija (CFU), što predstavlja optimalnu dozu prema svetskim preporukama. Takođe, sa farmaceutom obavezno proverite da li se u kutiji blister sa kapsulama nalazi u zaštitnoj kesici (foliji), što garantuje broj sojeva i na isteku roka trajanja, jer NE ZABORAVIMO, i bakerije i gljivice su živi mikroorganizmi koji su osetljivi na ambijentalne uslove, pa njihov broj vremenom opada, a od doze zavisi i efikasnost preparata.

Ukoliko se neki probiotski soj, kao što je to Bulardi, nalazi u svim svetskim vodičima, ima kompletnu zaštitu i u odgovarajućoj je dozi, obezbedili ste sebi i svojim ukućanima siguran probiotik koji će bezbedno i efikasno vratiti potrebnu ravnotežu u vašu crevnu floru, što je preduslov za naše ukupno zdravlje i prosperitet, naglašava još jednom prof. dr Tomislav Preveden.

(Telegraf.rs/PR)