Na svaka dva minuta od ove bolesti u svetu umre dete, a lek protiv nje koristi se za korona virus

Svetski Dan borbe protiv malarije obeležava se 25. aprila

Malarija je infektivna bolest koju izaziva sićušni parazit Plasmodium i prisutna je kod ljudi preko 50 hiljada godina. Svetska zdravstvena organizacija podseća da u svetu na svaka dva minuta umre dete od malarije.

Preporučujemo

Naziv malarija znači "loš znak“, a godišnje od ove bolesti oboli preko 200 miliona osoba u svetu, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od posledica bolesti umre 655.000 ljudi.

Jedna internacionalna anketa u kojoj je učestovalo preko 6 hiljada doktora ocenilo je da je lek protiv malarije Hidroksihlorokin najbolji lek za trenutnu pošast koja hara svetom - korona virus.

U anketi je učestovalo 6.227 doktora u 30 zemalja, a njih 37 odsto reklo je da lek protiv malarije predstavlja najefikasniju terapiju protiv smrtonosnog virusa. Debata o leku protiv malarije pokrenuta pre dve nedelje nakon što je predsednik Tramp rekao da je Hidroksihlorokin mogući „menjač igre“ u borbi protiv pandemije Covid-19 što je navelo kritičare da ga optužuju za promovisanje nedokazanih i neproverenih lekova. Ipak, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji do danas nema dokaza da bilo koji lek može da spreči ili izleči ovu bolest.

Uzrok nastanka malarije

Malariju kod čoveka izazivaju 4 vrste plazmodijuma. Izazivači malarije međusobno se razlikuju po morfološkim karakteristikama, osetljivošću prema lekovima, biološkim svojstvima itd.

Svaka od ovih vrsti ima svoje specifičnosti, bilo prema reakciji na medikamente ili prema lokaciji u organizmu nakon infekcije, ali i prema efektima koje ima po zdravlje čoveka.

Izazivači malarije - 4 vrste

Plasmodium falciparum je vrsta koja se geografski prostire u tropskim i suptropskim područjima, dakle oko Ekvatora. Infekcija ovim parazitom može ugroziti život obolelog u toku par dana od ulaska parazita u organizam, a kod parazita postoji rezistencija na većinu dostupnih medikamenata, tako da terapija mora biti kombinovana.

Plasmodium vivax, P. malariae i P. ovale su preostale vrste, koje nisu tako opasne po čoveka. Postoje primeri uspešnog oporavka nakon mesec dana, čak i bez lečenja priznatim medikamentima. Nalaze se u svim tropskim krajevima sveta, izuzev Plasmodium ovale koji je nađen samo u zapadnoj Africi. Plasmodium vivax i P malariae se mogu nastaniti u jetri čoveka, što može izazvati dodatne komplikacije i zahtevati dodatni medicinski tretman.

Prenosnik zaraze

Prenosnik ovog parazita, a i same bolesti, je jedna vrsta tropskog roda komaraca Anopheles, koji ubodom unosi istog u čoveka. Pošto se larve komarca sve do izlaska iz ljušture nalaze pod vodom, uglavnom u močvarnom područjima malarija je najrasprostranjenija u močvarnim područjima.

Kako sve može da dođe do zaraze?

Čovek se zarazi ubodom zaraženog komarca ili transfuzijom krvi koja sadži uzročnike malarije. Moguće je i intrauterino prenošenje. Komarac se zarazi od obolelog čoveka u periodu kada su u krvi prisutni zreli gametociti.

U kojim karajevima sveta je zastupljena malarija?

Danas se malarija sreće u zemljama Afrike, Jugoistočne Azije i Južne Amerike. U ostalim delovima sveta došlo je do eradikacije malarije te se u njima sreću tzv. importovani slučajevi.

Simptomi bolesti

Dužina inkubacije zavisi od vrste parazita, tipa plazmodijuma, količine dospelih parazita, načina dospevanja uzročnika kao i od imuniteta. Period inkubacije se kreće od oko 8-10 dana, a može biti i od 8-14 meseci. Na kraju inkubacionog perioda dolazi do pajave sledećih simptoma: povišene temperature do 38oC, neraspoloženje, glavobolja, bolovi u mišićima, krstima i dr. Nakon toga sledi malarični napad koji se sastoji od tri faze: 1 - osećaj hladnoće - drhtavica, 2 - osećaj toplote i 3 - znojenje.

Faze bolesti

Prva faza - jak osećaj hladnoće, groznice, bolesnik cvokoće zubima, koža je bleda, cijanotična, naježena. Javlja se glavobolja, bolovi u mišićima, krstima, gađenje, a nekad i povraćanje. Ova faza traje 15 minuta do 3 sata, a potom nastaje skok telesne temperature do 41oC i prelazi u fazu toplote, piše Stetoskop.info.

Druga faza - pojačavaju se mišićni bolovi, glavobolja, bolesnik postaje uznemiren, javlja se često poremećaj svesti. Koža je hiperemična, suva, posebno lice. Krvni pritisak se snižava, registruje se ubrzan rad srca. Ova faza traje 2-6 sati.

Treća faza - započinje obilnim preznojavanjem. Bolesnik se oseća bolje i ima potrebu za snom. Ovo stanje se održava 48-72 časa. Tokom napada dolazi do povećanja jetre a potom i slezine. Jetra i slezina su bolne. Sa smirivanjem napada dolazi do postepenog normalizovanja njihove veličine.

Tokom malarije sreću se različite komplikacije. Posebno mesto zauzima malarična koma, hemoglobinurična groznica, ruptura slezine, akutna bubrežna insuficjencija, edem pluća i mozga i dr.

Malarija kod dece

Poseban klinički oblik malarije je malarija kod: dece (5-15% ima smrtni završetak), trudnica (abortus, prevremeni porođaj, letalni ishod), lica iz endemskih područja (klinička slika slabo ispoljena) , tropska algidna malarija (kardiovaskularni kolaps). Recidiv bolesti nastaje zbog neadekvatnog lečenja ili pojave rezistencije uzročnika.

Hidroksihlorokin, jedan od lekova za malariju koristi se i za aktuelni korona virus

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) upozorila je da se hidroksihlorokin, lek protiv malarije, čiju primenu zagovara predsednik SAD Donald Trump kod zaraženih korona virusom, ne treba davati obolelima izvan bolnica, zbog mogućih teških poremećaja srčanog ritma, preneo je Tanjug.

Lečenje malarije

Tretiranje ove bolesti odgovarajućim lekovima zavisi od vrste Plasmodium koja je prisutna u organizmu čoveka, koncentracije samog parazita u krvi kao i otpornisti parazita na neke od lekova. Pravilna terapija lekovima protiv malarije nakon 48 sati uklanja sve simptome bolesti, a već nakon 3-4 dana parazit je uklonjen iz krvotoka.

(Telegraf.rs/B.K.)