Zašto će nas trauma od pandemije korona virusa proganjati godinama i kako je možemo prevazići?

Sjajni saveti psihoterapeutkinje Dženifer Jeger

Dženifer Jeger je licencirani profesionalni terapeut, a za „Biznis insajder“ piše zašto ćemo traumu kao posledicu pandemije korona virusa osećati i godinama nakon što sve prođe.

Preporučujemo

Njen tekst vam prenosimo u celosti:

Iako nemamo pravi referentni okvir šta uopšte znači pandemija, jer mnogi od nas nijednu nisu pre toga preživeli, mnogi ljudi imaju prošla iskustva sa traumama koje pokreću i trenutne okolnosti. Na primer, ljudi koji su se pre osećali zarobljeno, izolovano ili bespomoćno mogu da iskuse emocije koje su doživeli i tokom prethodne traume.

Dok su neki ljudi srećni što su uspeli da zadrže posao i rade od kuće, takođe znamo i da nas čeka velika finansijska nestabilnost koja će uticati na složene varijable straha. Naša lična iskustva o onome što se trenutno događa sastoje se od menjanja događaja na svakodnevnom nivou, što je zbunjujuće i uznemiravajuće, posebno zato što planiranje budućnosti čini nemogućim.

Trauma je fizički, mentalni i emocionalni odgovor koji se dešava kada događaj pokrene hormonalni odgovor koji naš mozak tumači tako da smo u opasnosti. Naša čula preuzimaju podatke, a mi ih tumačimo kao podsetnik na prethodno iskustvo u kojem smo imali traumu.

Tada osećamo varijaciju straha na emocionalnom novu. Naš mozak oslobađa hormone koji mobilišu fizički sistem kako bi nas upozorio na opasnost u kojoj se nalazimo i stvorio odgovor koji može biti borba ili potpuno „smrzavanje“. Jednom kada se to dogodi, više ne delujemo u optimalnom rasponu reagovanja na svakodnevne situacije.

Šta možemo učiniti da se naviknemo na traumu koju trenutno proživljavamo?

Kada doživljavamo traumu ogrančieni smo u mogućnosti da istovremeno obrađujemo mnoga druga iskustva jer toliko naše energije ide ka preživljavanju trenutne situacije.

Na primer, da biste danas otišli u prodavnicu morate da isplanirate da nosite masku, rukavice, da ne dodirujete lice, držite se podalje od drugih ljudi, dodirujete što manje stvari, a zatim dezinfikujete svoje namirnice, oseću i telo po povratku kući. Dok ste u samoj prodavnici um je okupiran mislima i osećanjima oko pitanja da li neko oko vas možda ima korona virus.

Danas je iskustvo odlaska u prodavnicu opterećenje živaca koje zahteva mnogo više fizičke, mentalne i emocionalne energije.

Na sledećoj stranici pogledajte i konkretne savete kako da pandemija korona virusa ne ostavi velike posledice po psihičko zdravlje u budućnosti.

Moramo prihvatiti da možda nemamo dovoljno energije da ostvarimo sve ono što želimo

Budući da moderno doba pruža veliku vrednost dostignućima, osećamo pritisak da uradimo mnogo toga što smo ranije odlagali. Većina ljudi jednostavno nema dovoljno energije za to jer je nova stvarnost takva da nam sva energija odlazi u razmišljanje o korona virusu.

Moramo smanjiti očekivanja od fizičkih, mentalnih i emocionalnih sposobnosti

Osećamo se umornije. Neka odmor bude prioritet. Odmor i opuštanje su od vitalnog značaja za naš organizam, a obično ne provodimo dovoljno vremena odmarajući.

Kao društvo stavljamo posao na prvo mesto

Ovo je prilika da izmenimo svoje prioritete i ne osećamo krivicu što ne radimo. Možda je sada vreme da prava vrednost bude vreme koje ćemo provesti sa porodicom.

Prihvatite da smo promenljivog emotivnog stanja

Životi su nam okrenuti naopačke. Normalno je da svašta osećamo i da ta osećanja izrazimo na najzdraviji mogući način.

Od vitalnog je značaja da smanjimo negativnu energiju, ali i smirimo telo

Dok svesno razmišljate o svom strahu ili gnevu, vežbajte, čistite, radite vežbe dubokog disanja, jogu, bilo šta što će umiriti nervni sistem u prekomernom razmišljanju.

Deljenje emocija sa drugima je nešto što nam je svima očajnički potrebno u ovom teškom periodu

Čuti nečiji glas i videti izraze lica dragih ljudi je lekovito, pa se trudite da što više ćaskate putem video-poziva sa svima onima koje volite.

(T.T./Telegraf.rs)