Prof. dr Nenad Dikić upozorava na još jednu opasnost koja vreba uporedo sa korona virusom

Prof. dr Nenad Dikić u novoj kolumni za "Telegraf" piše o svim opasnostima koje mogu izazvati lažne vesti tokom pandemije korona virusa

Ko od nas ovih dana ne čita sve što stigne, ne razmenjuje beskrajne fotke, filmčiće i poruke sa ljudima koji mu znače. Među njima ima  mnogo tužnih poruka, koje utiču na naše raspoloženje, koje je inače poljuljano izolacijom, policijskim časom i brigom za voljene osobe. Mnogo komentara ima kako sačuvati dobro raspoloženje, kako ne upasti u čeljusti depresije ili anksioznosti, ali gotovo da nema saveta kako ne nasesti na lažnu vest. Pogotovo na onu koja izgleda kao da to nije i koja vam je kao takva nepotrebna.

Preporučujemo

Juče, pretpostavljam, je većina od nas dobila sledeću vest uokvireno u crno.

Na prvi pogled izgleda verodostojno. Deluje da nije napisana kod nas, već u nekoj bivšoj republici. Navodi da je tek 7 ljudi u Italiji dokazano umrlo od korone, uz detaljno objašnjenje koliko je analizirano smrtnih slučajeva i od kojih su bolesti umrli. Poseban dokaz verodostojnosti je link.

Pošto sa prijateljem iz Holandije Robertom, delim zabrinutost za deo Italije u kome je umrlo najviše bolesnika, odmah smo krenuli u istraživanje. Naravno da sam pokušao da proverim i kako su moji prijatelji u Bergamu. Vrlo brzo, Robert je pronašao originalni fajl i u njemu doslovno piše:

"Sindrom akutnog respiratornog distresa primećen je kod većine bolesnika (96,7% slučajeva), praćen akutnom zatajanjem bubrega (23,5%). Superinfekcija je zabeležena u 11,0%, a akutna srčana povreda u 9,8% slučajeva"

Ovu upravo znači da je većina bolesnika umrla od plućnih posledica upale pluća uz značajan broj onih koji su imali bubrežnu slabost.

Već sam pisao o važnosti informacija zasnovanih na dokazima. Pa, zbog toga želim da citiram još nekoliko informacija.

Čini mi se da je jedan od razloga za lažne vesti, sem neznanja, i ne razumevanje termina. Naime, komorbiditet nije osnovno oboljenje već su to pridružena oboljenja koja su dijagnostikovana kod bolesnika sa koronom. Nije od malog značaja shvatiti koja su to oboljenja, jer povećavaju rizik od neželjenog ishoda, pa vam ih zato predstavljam razvrstane prema polu.

Da vam ne bih dodatno odvlačio pažnju, smatram važnim da prenesem koju su terapiju koristili: antibiotike je koristilo 84% pacijenata tokom boravka u bolnici, dok su manje korišćeni antivirusni lekovi (55%) i kortikosteroidi (33%). Istovremena upotreba ova tri tretmana primećena je u 18,6% slučajeva.

I da ne bi ulazili u detalje, nemojte da pravite vesti koje nisu tačne, da ih distribuirate i smatrate da radite nešto važno. Jednostavno lažne vesti postaju viralne i mnogima ne prijaju i dovode ih u dodatno stanje zabrinutosti i očaja. Molim vas ne verujte da je sve tačno što pročitate na Facebook-u i Twitter-u. Razmišljajte svojom glavom.

Za "Telegraf.rs" piše prof. dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum