Pulmolog Dragana Jovanović o plućnim komplikacijama izazvanim korona virusom
Kod dve trećine onih koji nemaju simptome, uočljive su promene na plućima, što je pokazalo američko istraživanje
Pulmolog Dragana Jovanović kaže da još nije u potpunosti istraženo zašto virus Covid-19, koji u velikom broju slučajeva napada pluća i stvara plućne promene, izaziva tako jaku reakciju imunološkog sistema na nivou pluća.
Preporučujemo
Dr Svetozar Putnik: Opasnost po zdravlje sledi i nakon prolaska pandemije, evo kako to da sprečite
Naučnici istraživali “nemački Vuhan”: Novi podaci o korona virusu ih ostavili u čudu
- Mi to zovemo ''citokinska oluja'', luče se moćne supstance koje proizvode odgovor organizma. Pluća se od vazdušastih pretvaraju u čvrsta i rigidna te ne uspevaju da razmene kiseonik - kazala je ona za televiziju N1.
Kod najgorih slučajeva, dodaje, dolazi do gušenja.
Specifičnost ove u odnosu na neke pređašnje virusne infekcije je, kako objašnjava, ta da su i kod dve trećine onih koji nemaju simptome, uočljive promene na plućima, što je, dodaje, pokazalo američko istraživanje.
Prema njenim rečima, tačno je da 80 procenata ima blagi oblik, ali 13-14 procenata ima izuzetno ozbiljne simptome gde za dan ili dva više od polovine pluća bude blokirano.
Ova doktorka smatra i da su faktori rizika brojni te da nisu samo, kako se u početku mislilo, ugroženi oni sa različitim kardiovaskularnim ili plućnim oboljenjima.
- Već je potvrđeno da je veoma veliki faktor rizika gojaznost zbog specifičnih osobina masnih ćelija u salu, koje predstavljaju maltene samostalne organe. One luče različite supstance koji opet utiču na tok bolesti. Takođe, tu su i oboljenja jetre, oboljenja bubrega - navela je ona.
Ugroženi su svi pacijenti koji imaju sistemske bolesti, ističe ona te dodaje da bi pažnju trebalo da obrate i oni koji uzimaju "imunosupresivnu terapiju", naročito kortikosteroide, svakodnevno.
Jovanović ukazuje i na različite poremećaje srčanog ritma kod određenog broja ljudi.
- Virus izaziva i miokardiopatiju. Izaziva stravične poremećaje srčanog ritma kod određenog broja ljudi i moraju biti veoma oprezni bolesnici, čak i sa najmanjim kardiološkim oboljenjem, počev od hipertenzija pa nadalje - zaključila je Jovanovićeva.
(Telegraf.rs/Tanjug)