Tri okidača: Otkrivamo u kojim slučajevima korona virus postaje smrtonosan

Istraživači iz celog sveta i dalje pokušavaju da otkriju zašto virus ima toliko različit uticaj na ljude

Kod mnogih ljudi koji dobiju korona virus simptomi su klasifikovani kao "blagi", a oni se uspešno oporavljaju bez bilo kakve agresivne terapije, prenosi San.

Preporučujemo

Međutim, pojedinci su životno ugroženi - kod njih se razvijaju teži simptomi bolesti, a bolnička nega je od vitalne važnosti.

To nas je nateralo da se zapitamo šta se dešava u telu pa određeni ljudi preleže virus uz visoku temperaturu i bol u grlu, dok drugi čak gube živote?

Stručnjaci tvrde da postoje tri okidača bolesti, koji mogu da izazovu pojavu komplikacija, odnosno težu kliničku sliku i smrt.

Starost i prethodno zdravstveno stanje

Zdravstveni eksperti kažu da su starost i prethodno zdravstveno stanje glavni faktor, jer mogu da ukažu na slabiji imuni sistem, što samim tim znači da se osoba teže može odbraniti od Covid-19 bolesti.

- Ako vaš imuni sistem nije jak, veća je verovatnoća da se virus umnoži u plućima, uzrokujući upalu i ožiljke. Vaš imuni sistem će pokušati da se bori, a i često cs tokom tog procesa uništava i zdravo tkivo. Zbog toga ste skloniji dobijanju" sekundarnih "infekcija poput pneumokokne pneumonije - kaže doktorka Sara Džarvis, lekar opšte prakse i direktor klinike Patient Access za San.

Ako virus prodre kroz dušnik

Lekari tvrde da je ključno utvrditi koliko je duboko korona virus prodro u organizam. Covid-19 pronalazi put uglavnom kroz respiratorne kapljice - virus se može proširiti od osobe do osobe kapljicama iz nosa ili usta.

Ako sprečite širenje, odnosno razmnožavanje virusa u grlu, osoba će se verovatno brzo oporaviti. Obično se tada pored bola u grlu, javljaju suvi kašalj i temperatura, a reč je o blagim slučajevima.

Ukoliko, međutim, virus uspe da prodre kroz dušnik i plućno tkivo, bolest je prešla u drugu fazu.  Tada se mogu javiti simptomi kao što su bol u grudima, izraženiji kašalj i kratkoća daha. Virus takođe može da dospe do alveola, vazdušne komorice koje su ključne za razmenu kiseonika i ugljen-dioksida.

U tom slučaju oslabljene alveole teže obavljaju svoju funkciju, a to dovodi do smanjenja nivoa kiseonika u krvi. Kao posledica toga, dolazi do skraćenja udaha, a povećava se rizik i za razvoj pneumonije jer se alveole mogu upaliti i napuniti tečnošću ili gnojem i otežati disanje. Mnogi pacijenti koji su umrli od infekcije Covid-19 su imali tešku upalu pluća. Iako su bili priključeni na respiratore, oštećenje plućnih krila je bilo previše veliko.

Odgovor imunog sistema

U većini slučajeva ako se virus spusti do pluća, imuni sistem može uspešno da se odbrani.

- Vaše telo odmah pokušava da sanira štetu na plućima čim se ona dogodi. Obično, ako ovo pođe dobro, infekcija možete da se smiri za samo nekoliko dana - napsao je Džefri Tabenberger u magazinu "Fortune".

Međutim, u nekim slučajevima imunološki sistema može da ima više štete nego koristi i da zapravo potpomogne putovanju virusa dublje u pluća, kao i uništavanju zdravog tkiva. To može dovesti do gubitka sluzi i sitnih dlačica (u sinusu) koje služe u svrhu zaštite organizma, odnosno odbijaju mikrobe.

- Nemate sposobnost da sami izbacite štetu  donjih disajnih puteva", rekao je gospodin Taubenberger govoreći o bakterijskim infekcijama koje mogu da pogoršaju štetu koju prouzrokuje virus.

Druga opasnost je ono što je poznato kao fenomen "citokinskih oluja", ozbiljne imunološke reakcije u kojoj telo proizvodi imune ćelije i proteine koji mogu da unište druge organe.

Mlađi ljudi sa snažnijim imunološkim sistemom verovatniji mogu da prežive citokinsku oluju, u odnosu na starije ili oslabljene pacijente čiji je imunološki sistem ugroženiji. Dakle, da, stariji i ranjivi ljudi su sve više podložni.

Istraživači iz celog sveta i dalje pokušavaju da otkriju zašto virus ima toliko različit uticaj na ljude. 

(K.M./Telegraf.rs)