Potpuno ste sami tokom pandemije korone? Psiholog daje zlatne savete kako da se nosite sa samoćom

Kako mere samoizolacije podnose usamljeni ljudi?

Mnogi ljudi u Srbiji žive sami. Za razliku od pojedinaca koji imaju porodicu, partnera ili ljubimca o kome se staraju, kućna izolacija ih je osudila na izolaciju u svom domu, bez fizičkog kontakta sa drugima. Ne samo da korona virus utiče na nedostatak socijalane povezanosti, već u isto vreme unosi strah i neizvesnost u njihove živote.

Preporučujemo

Ceo svet je stao i sve je u znaku korona virusa. Vanredna situacija u zemlji je drastično uticala na naše živote - dobili smo stroge zabrane koji se odnose na kućnu izolaciju, izbegavanje putovanja i masovnih okupljanja.

I dok ne postoji nijedna osoba u Srbiji koja lako podnosi mere koje su, čini se, iz dana u dan, sve teže za našu psihu, pitali smo da li je trenutno najteže samcima, ljudima koji nemaju porodicu, odvojeni su od dece, partnera, rođaka?

Kako bismo saznali kako se osećaju ljudi koji su osuđeni da dane izolacije provode članova porodice, pozvali smo diplomiranog psihologa Sanju Ranković Ilić koja je za "Telegraf" otkrila da mere socijalne distance propisane u cilju zaustavljanja epidemije utiču na sve nas, a na iznenađenje mnogih, samci ih bolje podnose.

- U situaciji izolacije strah od neizvesnosti i drugi anksiozni simptomi se pojačavaju kod svih. Stepen u kom će oni biti pojačani i značajno uticati na naše psihičko stanje direktno zavisi od našeg stava prema novonastaloj situaciji. Neophodno je imati pozitivan stav. Kao primer jednog takvog stava mogu pretpostaviti da su ljudi koji već žive sami spremniji da bolje izdrže izolaciju, jer su navikli na samački život. Za adekvatno prevazilaženje straha od neizvesnosti, pored pozitivnog stava, neizmerno je važno prihvatiti taj strah kao sasvim prirodnu reakciju u datoj situaciji i ispoljiti ga. Ukoliko izbegavamo anksioznost činimo da se ona uporno vraća - ističe psiholog.

U javnosti se sve češće priča i o tome kako izolacija može da dovede do psihičkih poremaćaja čak i kod zdravih ljudi. Sanja kaže da je to tačno, ali napominje da mnoge stvari mogu dautiču na mentalno zdravlje ljudi tokom pandemije, odnosno njihove sposobnosti da se bore sa novonastalom situacijom.

- Uticaj koji trenutno stanje može imati na mentalno zdravlje zdravih ljudi zavisi od psihičkog stanja u kome se trenutno nalaze, ličnih životnih okolnosti i njihove sposobnosti da adekvatno reaguju na novonastalu situaciju. Možemo uopšteno reći da su moguće depresivne reakcije i pojačana opšta anksioznost, ali svaki čovek je individua i reaguje na sebi svojstven način. Važno je napomenuti da ne pokušavate anskioznost da maskirate preteranim konzumiranjem hrane i pića. Ovakvo neadekvatno ponašanje neće učiniti da ona nestane, naprotiv. -

Kada je reč o ljudima koji  već imaju postavljenu dijagnozu depresije, anksioznosti ili neke druge psihičke bolesti, psiholog Sanja Ranković Ilić tvrdi da je ključno da redovno uzimaju lekove i prate svoje zdravstveno stanje iz dana u dan.

- Osobe koje već imaju postavljene dijagnoze treba da redovno piju propisanu terapiju. A, ukoliko im je potrebna dodatna podrška koju trenutno ne mogu dobiti od svojih psihijatara i psihoterapeuta, mogu pozvati kontakt telefone za psihološku pomoć i javiće im se neko od kolega volontera -

Socijalna interakcija je smanjena na minimum, ali to ne znači da ne možemo da budemo u kontaku sa ljudima. Ovaj period možete da iskoristite da budete solidarni i učinite neko dobro delo.

- Kontakt sa ljudima ne može ništa da zameni, ali ova situacija ne znači apsolutno odsustvo kontakta sa ljudima. Samo umesto zajedničkog ispijanja kafe i čaja, možemo ih piti dok razgovaramo telefonom. Ovo može biti i prilika sa se zbližimo u prvom redu sa komšijama i pomognemo im, na primer u kupovini umesto njih. U svakom slučaju ima načina da budemo u kontaktu sa ljudima, a da sačuvamo jedni druge - isiti;e.

S obzirom da mnogima dani u kućnoj izolaciji sporo prolaze, kako bi preduzeli konkretnu akciju i preusmerili svoju pažnju na stvari koje vas čine srećnim, psiholog savetuje da čitate, gledate filmove, čistite, ali takođe da manje pratite medije.

- Zaokupite svoje misli i ispunite svoje vreme čitanjem omiljene knjige ili pročitajte knjigu koju do sada nikako da pročitate, a zanima vas. Pogledajte neki dobar film, pozovite telefonom prijatelja koga niste odavno čuli. Očistite jednu od onih fioka koje svi imamo, a koja je pretrpana nepotrebnim stvarima. Slušajte muziku. Plešite, da plešite sami u svom domu. Ohrabrite sebe da imate dovoljno snage da izdržite i prevazidjete ovu situaciju. Imajte vere u sebe i prisetite se da ste do sada u životu već prevazišli mnoge neizvesne situacije. Nemojte neprestano gledati TV i pratiti izveštaje o broju obolelih. Ograničite svoje izlaganje medijima na 30 minuta dnevno, koliko je dovoljno da se informišete i okrenite se aktivnostima kojima se inače radujete - zaključuje psiholog Sanja Ranković Ilić za Telegraf.rs.

(Kristina Milošev/Telegraf.rs)