Zašto sapun i voda najbolje deluju u borbi protiv korona virusa i drugih bolesti?

Evo kako ova jednostavna kombinacija uspeva u uništavanju mikroba

Bez obzira na to što ste verovatno umorni od pranja ruku, ne treba da odustajete od toga. Svet se oslanja na svakog od nas da će nastaviti to da radi u borbi protiv korona virusa Sars-CoV-2. Dok perete ruke, ubijate i druge bakterije i potencijalne viruse, uključujući i virus gripa i brojne druge korona viruse.

Preporučujemo

- Postoje četiri korona virusa koji cirkulišu regularno, skoro svake godine. Oni uglavnom uzrokuju prehladu – zapravo, oni uzrokuju trećinu prehlada, ali ne ubijaju ljude – kaže doktor Džon Vilijams sa odeljenja za pedijatrijske infektivne bolesti na Univerzitet u Pitsburgu.

Korona virusi nisu jedini paraziti koji se uništavaju vodom i sapunom. Grip, koji svake godine ubija milione ljudi širom sveta, i ljudski metapneumovirus, koji izaziva respiratornu infekciju koja dovodi do upale pluća, takođe nisu otporni na ovu kombinaciju.

A kako tako jednostavne stvari kao što su sapun i topla voda i dezinfekciona sredstva na bazi alkohola ubijaju ove parazite?

Šta rade sapun i topla voda?

Pod mikroskopom korona virusi su prekriveni šiljatim izraslinama, pa izgledaju kao kruna (corona). Ispod krune je spoljašnji sloj virusa, koji se sastoji od lipida, koje mi često nazivamo mastima.

Sada se setite kako izgleda kada perete masne sudove samo vodom. Kada to probate, mast ostaje na sudovima i potreban vam je deterdžent kako bi se masnoća rastopila, u čemu su sapun i alkohol veoma efektivni.

Tako pranjem ruku uništavamo spoljašnji sloj virusa, čime ga deaktiviramo, pa više ne može da uđe u ljudske ćelije.

Molekuli sapuna izgledaju kao sićušni spermatozoidi, sa glavom i repom. Glava se prilikom pranja povezuje sa vodom, ali je rep odbija, jer mu više odgovaraju ulje i mast. Pokušavajući da pobegne od vode, rep sapuna deluje na spoljašnji sloj virusa i pokušava da ga probije, a kada u tome uspe, njegova unutrašnjost se izliva u sapunjavu vodu i umire.

Voda i trljanje ruku bitni su u ovom procesu jer ova kombinacija stvara više pene koja ne dozvoljava baktrijama, virusima i drugim mikrobima da se zadržavaju na površini ruku. Zato treba da perete ruke, sapunjate ih i trljate dobro sve delove i sve pukotine, uključujući i prostor ispod noktiju, a sve to treba da traje najmanje 20 sekundi.

Kada ispirate ruke, svi ti mikrobi koji su bili povređeni, zarobljeni i ubijeni odlaze sa vodom.

- Svi ti mehurići i pena doslovno kupe mikrobe i odnose ih sa sobom u slivnik – kaže doktor Vilijam Šafner, profesor preventivne medicine i infektivnih bolesti na Vanderbiltovoj univerzitetskoj školi medicine u Nešvilu.

I hladna voda je delotvorna, ali samo ako dobro trljate prilikom pranja i napravite dovoljno sapunice, dok je topla malo efikasnija.

Šta rade dezinfekciona sredtsva na bazi alkohola?

Dezinfekciona sredstva na bazi alkohola mogu da budu efektivna koliko i sapuni ako se koriste pravilno.

- Ona moraju da imaju bar 60 odsto alkohola u sebi, jer je on taj koji ubija viruse. Osim toga, treba da koristite dovoljnu količinu ovog sredstva tako da prekrijete svaki deo ruku, uključujući i prostor između prstiju i nadlanice. Alkohol ima drugačiju hemijsku sposobnost, on pomaže u razbijanju membrana mikroba, ali da bi to postigao, mora biti u direktnom kontaktu sa virusom – kaže Šefner.

Ipak, voda i sapun su i dalje malo bolje rešenje, jer alkohol ubija mikrobe, ali se oni ne spiraju, nego ostaju na koži.

- Ako neko koristi dezinfekciono sredstvo, pa kine u svoju ruku, sluz ostaje na njoj, pa je potrebno mnogo više alkohola da bi se deaktivirali virusi i bakterije – kaže Vilijams, dodajući da su zbog toga sapun i voda bolje rešenje.

(V. T.)