Glasine koje ne zamiru: Korona virus nije nastao u laboratoriji, a evo i kako znamo

Postoje dva moguća objašnjenja za to kako je Covid-19 prenet čoveku. Jedan scenario je zlosutniji od drugog

Širenjem korona virusa, šire se i razne glasine i neprovereni podaci upitnog porekla. Jedna od tih glasina jeste i da je ovaj virus, čiji je zvaničan naziv SARS-CoV-2, napravljen u laboratoriji u Vuhanu, u Kini, prvobitnom epicentru epidemije. U to ime rađene su analize koje bi trebalo da opovrgnu dalja nagađanja na ovu temu.

Preporučujemo

Naime, grupa naučnika uporedila je genome sedam vrsta korona virusa koji su zarazni po ljude, uključujući SARS i MERS. Rezultati njihovih ispitivanja pokazuju da Covid-19 nije nusprodukt nekog eksperimenta u laboratoriji. Kristijan Andersen, imunolog i mikrobiolog, istražio je sa svojim kolegama proteinske bodlje virusa, koje mu služe da bi se prikačio za ćeliju domaćina. Naročito su obratili pažnju na dve bitne odlike.

Prva jeste „hvataljka”, kojom se virus zakači za ćeliju, dok je druga „sečivo” kojom virus napravi procep na ćeliji kako bi ušao u nju. Istraživanje je pokazalo da je „hvataljka” nastala sa ciljem da se zakači za receptore izvan ćelije, koji su uključeni u regulisanje krvnog pritiska. Toliko je precizna u tome, da su naučnici zaključili da su proteinske bodlje virusa delo pirodne selekcije, a ne genetskog inženjeringa, navodi Live Science.

Priroda je nadmudrila naučnike, jer je Covid-19 mutirao potpuno nepredviđeno

Covid-19 je srodan virusu SARS, pa otud njegov stručni naziv glasi SARS-CoV-2. Uprkos tome, naučnici su uočili pojedine razlike između njihovih genetskih kodova. Kada su uradili kompjutersku simulaciju virusa, program je naznačio da mutacije nastale kod Covid-19 ne bi trebalo da doprinesu njegovoj sposobnosti da se lako vezuje za ljudsku ćeliju. Sa druge strane, da je virus veštačka tvorevina, naučnici nikada ne bi odabrali mutacije za koje kompjuter poručuje da ne funkcionišu.

Ispostavlja se da je priroda nadmudrila naučnike, pa je virus uspeo da mutira na takav način kakav niko ne bi mogao da osmisli. Pritom, njegova molekularna struktura odudara od drugih vrsta korona virusa, a više nalikuje virusima pronađenim kod slepih miševa i ljuskavaca. Naučnici pretpostavljaju da je Covid-19 dopro do nas na jedan od dva načina.

SARS-CoV-2 je možda mutirao tek u ljudskom organizmu

Prvo moguće objašnjenje jeste da smo se zarazili od neke životinje. Takav je bio i slučaj sa SARS-om, koji su prenele cibetke, i MERS-om, čji su prenosioci kamile. Pretpostavlja se da je Covid-19 potekao od slepih miševa, koji su zarazili ljuskavce, pa su oni nas. U ovom slučaju, patogene odlike virusa bile su prisutne i pre nego što je prenet na čoveka.

Druga mogućnost je da su se posebne patogene odlike Covid-19 razvile tek nakon što je virus dospeo u ljudski organizam. Pojedini sojevi korona virusa u ljuskavcima takođe imaju već spomenute hvataljke, što bi značilo da su ljuskavci posredno ili neposredno zarazili čoveka. Virus je, potom, mutirao i zadobio „sečivo”, kojim pravi procep na ćeliji, a to je, zauzvrat, doprinelo brzom i lakom širenju među ljudskom populacijom.

Ukoliko je virus dospeo u ljudsku ćeliju u svom patogenom obliku, postoji mogućnost da se i ubuduće dogode epidemije, naročito ako Covid-19 i dalje kruži među životinjama. Naučnici ističu da je verovatnoća za izbijanje budućih epidemija mala, ako je virus stekao svoje patogeno svojstvo tek nakon što je prenet čoveku.

(N.I.)