Ovo je najbolje što možemo da uradimo u borbi protiv korona virusa

Na primeru Kine se pokazalo da ovaj pristup funkcioniše, a pitanje je samo da li smo ga na vreme primenili i koliko smo jake mere preduzeli

Pandemija koronavirusa Sars-CoV-2 pokazuje se širom sveta u svoj svojoj svireposti. Pola sveta je stalo otkad je virus počeo da se širi planetom, a posebno je problematična činjenica to što se izuzetno lako prenosi. Dodatni problem je to što mnogi ljudi koji su zaraženi imaju blage ili neznatne simtome i prenose virus ni ne znajući da to čine, piše CNN.

Preporučujemo

Posledice infekcije umeju da budu ozbiljne: oko 14 odsto obolelih mora na terapiju kiseonikom (na respiratore), dok 5 odsto završava na intenzivnoj nezi. Istraživanje koje su sproveli istraživači sa Imperijalnog koledža u Londonu ustanovilo je da stopa smrtnosti ovog korona virusa oko 0,9 odsto.

Postoji nekoliko faza epidemije. Kada je poznato samo nekoliko slučajeva, i dalje je moguće identifikovati i izolovati inficirane i pratiti ljude s kojima su bili u kontaktu, testirati ih, nadgledati i, ukoliko je potrebno, izlovati ih. Ovo je takozvana faza testiranja i praćenja. U nekoliko mesta na istoku Azije – u Singapuru, Hongkongu i Tajvanu – do sada je postignut uspeh u ograničavanju epidemije najvećim delom zahvaljujući testiranju i praćenju.

Kada zaustavljanje epidemije ne uspe u ovoj fazi, ona ulazi u drugu fazu u kojoj nije poznato ko širi bolest i u kojoj broj slučajeva stalno raste. Brzina širenja COVID-19 je ekstremno velika i udvostručava se u roku od pet dana, ušestostručava za mesec dana, a udvanaestostručava za dva meseca, to jest, za dva meseca može da bude 4.000 više obolelih nego na početku epidemije. Broj inficiranih i mrtvih još brže bi se povećao da je vreme udvostručavanja kraće.

Koje su najbolje mere za zaustavljanje širenja virusa?

Ključna stvar u ograničavanju epidemije je zatvaranje gradova i država, uključujući i zatvaranje svih radnji i poslova koji nisu neophodni. Otkazuju se događaji, javna mesta su očišćena i od većine ljudi se traži da ostanu u svojim domovima.

Uspešne mere samoizolacije pokazale su se kao dobar način za smanjenje broja obolelih i ako se sprovedu na vreme i efektivno, sprečavaju preopterećenost zdravstvenog sistema, čime se smanjuje i broj smrtnih slučajeva nebrojenih hiljada obolelih od COVID-19. Osim toga, ovaj pristup može drastično da smanji broj novih inficiranih, kao što se potvrdilo u Kini.

Ipak, ovaj potez je veoma skup i u društvenom i u političkom i u ekonomskom smislu i cilj je da se što pre završe mere samoizolacije uz izbegavanje širenja epidemije. Potrebno je smanjiti broj slučajeva do te mere da se omogući testiranje svakoga ko ima simptome i da je moguće pratiti sve sa kojima je on bio u kontaktu. U druga rešenja spadaju novi lekovi i vakcine i postepena izgradnja „imuniteta krda“, koja će se izgraditi u narednim godinama i decenijama.

Prema standardnim epidemiološkim modelima, nekontrolisama epidemija može da zarazi 60 odsto populacije. Sa stopom smrtnosti od 0,9 odsto, to bi dovelo do 1–2 miliona smrti.

U fazi samoizolacije i zatvaranja države i gradova, posebno zaštićeni treba da budu oni stariji od 60 godina i oni koji su već bolovali od bolesti srca, bolesti pluća i metaboličkog poremećaja. Osamdeset odsto onih koji umiru od korona virusa jesu ljudi koji su stariji od 60 godina. Starijima je potrebna posebna podrška društva kako bi ostali u izolaciji.

Osim toga, potrebno je obezbediti dovoljan broj respiratora, imati dovoljno bolničkih kreveta i zaštitne opreme za osoblje koje brine o obolelima. Sve to za sada jedino može da se uradi ukoliko samoizolacijom i zatvaranjem država i gradova smanjimo broj novih obolelih do te mere da zdravstveni sistem može da se nosi sa novim slučajevima i posveti im potrebnu pažnju u lečenju.

(V. T.)