Traži se hitna pomoć Kube: Ako sa Kinezima pronađu lek za korona virus, znamo kome neće biti drago

Kubanski lekari poznati su kao veliki stručnjaci za lečenje bolesti

Najpre ebola, a sada korona virus: hoće li kubanski stručnjaci suzbiti ovu epidemiju, piše DW i navodi da u svetskoj krizi sa korona virusom jedna kubanski lek ima važnu ulogu.

Preporučujemo

Reč je o medikamentu Interferon alfa-2b.

Ovaj antiviralni preparat, prema navodima kubanskog vladinog lista Granma, spada u 30 medikamenata koje Peking primenjuje u terapiji kod obolelih od korona virusa.

Kada je reč o globalnoj primeni tog leka, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je trenutno uzdržana, navodi DW. Dina Pfajfer iz medicinskog štaba SZO ukazuje da je nemoguće komentarisati šanse za lečenje bez kliničkih studija.

Medicinska saradnja Kube i Kine bi ipak mogla biti i prilog socijalističke zemlje borbi protiv epidemije COVID-19 jer kubanski medikamenti i serumi obično nisu poznati po primeni na ratnim područjima, ali kubanski lekari - jesu, ukazuje DW.

Podseća se da se o tome posebno pričalo povodom njihove akcije u jeku epidemije ebole 2014. u Zapadnoj Africi. Kuba je poslala više od 460 lekara i negovatelja u Sijera Leone, Liberiju i Gvineju, a 165 njih je radilo po direktnom nalogu SZO.

- SZO ima veoma pozitivna iskustva sa kubanskim lekarima kada je reč o akciji protiv ebole - kaže Bert Hofman, stručnjak za Kubu instituta za latinoameričke studije GIGA.

On prognozira da će i u borbi protiv korona virusa biti tražena kubanska ekspertiza.

- Imaćemo koronu i u mnogim siromašnim zemljama sa slabim zdravstvenim sistemima. Ako SZO hoće da na to reaguje, kubanski lekari bi mogli da se angažuju i u Africi - kaže Hofman.

- Armija belih kecelja - tako je Fidel Kastro nazvao kubanske lekare koji su služili u međunarodnim misijama. Od 1963, prema navodima kubanskog Ministarstva zdravlja, bilo je više od 600.000 akcija u 164 zemlje. Trenutno je u 67 zemalja angažovano oko 30.000 kubanskih stručnjaka, posebno u Africi i Latinskoj Americi.

DW navodi da kubanski zdravstveni sistem ima mnogo lekara, ali da, s obzirom na ekonomsku krizu i nedostatak deviza, nema dovoljno medikamenata i medicinske opreme. Vozači taksija koji se plaćaju u dolarima zarađuju više od lekara.

Statistika pokazuje da na Kubi vlada uspešna prevencija i osnovna medicinska zaštita, pa je tako smrtnost dece u SAD veća nego na Kubi. Na Kubi se vakciniše više dece nego u SAD, a gotovo svi građani sprovode mere prevencije kancera, ističe DW.

Iako Kuba nije medicinski uzor za SAD, ta socijalistička ostrvska država koja izdvaja 11 odsto svog BDP za javno zdravlje, u Latinskoj Americi i mnogim afričkim zemljama važi kao jedna od najnaprednijih.

Sada je korona virus stigao i do Havane. Novine komunističke partije „Granma“ objavile su 12. marta da je troje italijanskih turista pozitivno testirano na virus.

Bert Hofman ocenjuje da epidemija korona virusa pokazuje ne samo preotivrečnosti između bogatih i siromašnih, već i između diktature i demokratije.

- Države poput Kube i Kine su u velikoj prednosti kada je reč o rigidnom suzbijanju epidemija, jer je zahvat države direktan. Postoji jedna vojna rutina; tamo se, ako treba, u slučaju nužde isprazni ceo aerodrom. To su akti samovolje koji u ovoj situaciji mogu da deluju pozitivno - ističe Hofman.

(Telegraf.rs/Tanjug)