Kako da ojačate imuni sistem da biste izbegli prehlade i korona virus?

Perete ruke 10 puta dnevno i prestali ste da dirate lice. Šta još možete da učinite da poboljšate svoje zdravlje i izbegnete zarazu?

Zima je bila duga i vlažna, svi su bili prehlađeni, a sada se suočavamo i sa pandemijom korona virusa. Čini se da je najhitnije da ojačamo imunološki sistem, ali šta još možemo da uradimo osim da jedemo više mandarina i nadamo se najboljem?

Preporučujemo

Da bismo znali kako da se brinemo o svom imunološkom sistemu, kaže Šina Kruikšenk, profesorka imunologije na Univerzitetu u Mančesteru, prvo moramo da znamo čime od oružja raspolažemo - a ispostavlja se da je to zaista impresivna kolekcija, piše Guardian.

- Kad dođemo u kontakt sa klicama koje nikada ranije nismo sreli, postoje različite barijere koje pokušavaju da ih spreče da uđu u naše telo - kaže ona. Pored kože, imamo i sluz - „sline su zaista važna barijera“ - i mikrobiom, zajedničku imenicu za bilione mikroba koji žive u našem telu, iznutra i spolja. Neki od njih su korisni i proizvode antibakterijska jedinjenja i nadmeću se sa patogenima za hranu i prostor.

Pored sluzi i mikroba, naša tela su obložena epitelnim ćelijama koje je, kaže Kruikšenk, zaista teško proći. One proizvode antimikrobne materije uključujući i, za koronavirus najvažnija, antivirusna jedinjenja.

Ako patogene ćelije sruše ove odbrambene snage, onda se moraju suočiti sa našim belim krvnim zrncima ili imunim ćelijama. Jedna vrsta, koja se naziva makrofagi, naseljava čitavo naše telo i „ima svo potrebno oružje spremno za upotrebu, ali nije strašno precizna“, objašnjava Kruikšenk. Ove ćelije izveštavaju pametnija, prilagodljiva bela krvna zrnca poznata kao limfociti.

- Oni su ti koji pamte mikrobe, pa ako se ponovo sretnu sa istom klicom, verovatno će se izboriti s njom, a da mi to ni ne znamo. To je ono što zovemo imunitet i osnova je vakcinacije. Telo tako pokušava da zaobiđe sve stvari na samom početku i stvori memoriju, kako ne bismo bili bolesni.

Ali, naš imuni sistem može imati slepe mrlje.

- To znači da naš imunološki sistem ne prepoznaje određene napadače, ili su oni stvorili nove strategije da ga izbegnu - kaže doktorka i dodaje da će zdrav način života osigurati da naša odbrana bude dobra.

Zaštita mikrobima

S obzirom na to da naša tela sadrže više ćelija koje pripadaju mikrobima, nego ljudskih ćelija, priču o imunitetu počinjemo s mikrobiomom.

- Živimo u simbiotskoj vezi sa bakterijama u našim crevima -  kaže profesor Arne Akbar, predsednik Britanskog udruženja za imunologiju i profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu. - Imati one prave, sa kojima smo evoluirali, najbolje je za naše zdravlje. Sve što radimo, a što ih menja, može biti štetno.

Naši mikrobi ne samo da stvaraju zaštitu, već i programiraju naš imuni sistem. Životinje koje se uzgajaju bez mikrobioma imaju slabije razvijene imunološke sisteme. Stariji ljudi i oni sa bolestima koje karakterišu upale, poput alergija, astme, reumatoidnog artritisa i dijabetesa, imaju tendenciju da imaju manje raznolike mikrobiome creva.

Da bismo nahranili crevnu floru, Kruikšenk preporučuje da se jede raznovrsnije, sa puno namirnica bogatih vlaknima.

Vegetarijanstvo nije preduslov za zdravlje mikrobioma, ali što više biljne hrane konzumiramo, to je bolje. - Mikrobiom zaista voli vlakna, mahunarke i fermentiranu hranu - dodaje ona.

Kefir, jogurt i kisele namirnice poput turšije, kiselog kupusa i kimčija spadaju u fermentirane delicije koje su sada u modi zahvaljujući našem sve većem znanju o mikrobiomu.

- Ali mišljenja o uzimanju probiotičkih suplementa su pomešana. Nije sigurno da da će oni preživeti putovanje kroz vaš probavni trakt ili da će se dovoljno dugo zadržati u njemu. Efikasnije je promeniti način ishrane -  kaže Kruikšenk.

Mikrobiom kože je takođe važan, ali o njemu znamo manje. Visoke doze ultraljubičastog svetla (obično od sunca) mogu negativno uticati na njega, slabeći mu sve zaštitne funkcije (kao i pokrećući imunološku supresiju u samoj koži). Pranje jakim sapunima i upotreba antibakterijskih proizvoda ne deluju prijateljski na mikrobiom naše kože.

- Kombinacije parfema i hidratantnih sredstava takođe mogu uticati - kaže Kruikšenk.

Održavanje forme

Da bismo bili imunološki spremni, moramo biti i fizički spremni. - Bela krvna zrnca mogu biti prilično uspavana - kaže Akbar. - Vežbanje ih mobiliše povećavajući protok krvi tako da ona mogu obavljati svoje nadzorne poslove i tražiti i uništavati neprijatelje u svim delovima tela.

Nacionalna zdravstvena služba kaže da odrasli treba da budu fizički aktivni na neki način svakog dana i da najmanje 150 minuta nedeljno imaju umerene aerobne aktivnosti (planinarenje, baštovanstvo, biciklizam) ili 75 minuta energične aktivnosti (trčanje, brzo plivanje, časovi aerobika).

Savet starijim ljudima, koji su podložniji infekcijama, jeste da učine sve što mogu.

- Sve je bolje nego ništa - kaže Akbar.

Vežbanje tokom života moglo bi značajno da uspori opadanje imunog sistema. Istraživanje Univerziteta u Birmingemu i King's koledžu u Londonu iz 2018. godine otkrilo je da 125 biciklista amatera koji su nepušači, u uzrastu od 55 do 79 godina još uvek imaju imuni sistem mladih.

- Druga strana medalje su elitni sportisti koji postaju veoma podložni infekcijama jer vežbaju do tačke u kojoj to negativno utiče na njihov imuni sistem - kaže Akbar.

Ovaj problem verovatno neće uticati na većinu nas, osim ako posle godina ležanja na kauču odjednom pokušate da trčite maraton - kaže Kruikšenk. - To bi moglo da izazove hormone stresa i bude prilično loše za vaš imuni sistem.

Bez stresa, bez alkohola, više sna i vitamina

Jedna od mnogih dobrih nuspojava vežbanja je ta što smanjuje stres, koji je sledeći na listi prioriteta za jačanje imuniteta. Hormoni stresa, poput kortizola, mogu ugroziti imunološku funkciju, a čest primer za to je ponovno razboljevanje od malih boginja, kaže Akbar. Ako ste ga imali, virus nikada ne nestane u potpunosti. - Tokom perioda stresa, može se ponovo aktivirati i dobijate osip.

Zaboravite napijanje tokom krize korona virusa, jer preterani unos alkohola iscrpljuje imunološke ćelije.

- Neke studije sugerišu da makrofazi prve odbrane nisu tako efikasni kod ljudi koji piju puno alkohola - kaže Kruikšenk. - Sumnja see da velika konzumacija alkohola može dovesti i do smanjenja limfocita. Dakle, ako virus uđe u vas, nećete biti tako dobri u borbi protiv njega.

Kruikšenk kaže da je vitamin D postao vruća tema u imunologiji. - Naši makrofagi koriste vitamin D, a tokom zime ga imamo znatno manje.

Međutim, uzimanje dodatnog C vitamana verovatno je gubljenje vremena za ljude koji se dobro hrane, iako je vitamin C presudan za imunološku funkciju (i druge stvari, poput koštane strukture).

- Svi vitamini su važni, ali vitamin C je rastvorljiv u vodi, a telo ga ne skladišti - objašnjava Kruikšenk. Najbolji način za održavanje potrebnog nivoa C vitamina je jesti voće i povrće u svim obrocima tokom dana.

Vežbanje i dobra ishrana pomoći će da bolje spavate, što je bonus, jer je umorno telo podložnije bolestima. Jedno istraživanje prošle godine otkrilo je da nedostatak sna slabi sposobnost za borbu jednog tipa limfocita zvanog T ćelije, i pokazalo važnost našeg prirodnog bioritma u celini.

Dženet Lord, profesorka sa Univerziteta u Birmingemu, nedavno je pokazala da je vakcinacija ljudi ujutro efikasnija nego kada se to radi popodne. - San donekle diktira naš prirodni bioritam. Ako imate dobar obrazac sna, telo ima prirodan ritam i sve je u redu. Ako oni nisu u ravnoteži, imaćete problema - kaže Akbar.

Godine nam ne idu u prilog, a higijena da

Ozbiljnost infekcije u velikoj meri zavisi od doze kojom ste pogođeni, što opet može zavisiti od toga koliko je bio zarazan onaj od koga ste vi inficirali. - Neprestano smo izloženi klicama, a razboli se samo nekoliko njih - kaže Kruikšenk.

Ako ste dovoljno mladi i zdravi, kaže Akbar, verovatno nećete ozbiljno oboleti  od korona virusa ili gripa. Verovatnije je da ćete, ako se inficirate, „neko vreme biti bolesni i oporavićete se“.

Iz perspektive javnog zdravlja, kada se gadni virusi poput korone šire, Akbarov prioritet nije jačanje imunološkog sistema zdravih ljudi, već zaštita onih ranjivijih.

- Stariji ljudi ne reaguju tako dobro na vakcinu protiv gripa, mada je bolje da je dobiju. Opadanje imuniteta koje prati starenje opšti je problem.

Kada ostarimo, kaže, barijere u našim crevima ne funkcionišu tako dobro, javlja se nešto što se naziva sindrom propusnog creva, gde virusi i bakterije ulaze u naša tela što izaziva blage infekcije. Ovo izaziva upale, kao i prirodnu akumulacija starih „zombi“ ćelija, a upala utiče na imunološki odgovor.

Akbar radi na razvoju lekova za smanjivanje upale kod starijih ljudi, ali to je još uvek daleko.

Medicinski, starim se smatraju ljudi sa 65 godina, a ipak, to je proizvoljno, kaže Akbar. - Neki ljudi mogu imati problema mnogo ranije. A ima i starijih ljudi koji su potpuno zdravi.

- Što se tiče korona virusa - kaže Kruikšenk - uglavnom se prenosi kapljično, tako da je najvažnija stvar higijena. Zato perite ruke, kijajte i kašljete u maramice - kaže ona.

Zdravstveno upozorenje za putnike koji dolaze iz zaraženih područja

Svi koji su boravili u području u kojima su aktuelne epidemije COVID-19, ili bili u kontaktu sa osobama kod kojih je potvrđena infekcija ili postavljena sumnja na nju, ili su posećivali zdravstvene ustanove u kojima se leče oboleli od ove bolesti dužni su da se drže sledećih uputstava Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut":

- u narednih 14 dana smanjite kontakte sa drugim osobama u domaćinstvu, na radnom mestu ili na javnim mestima,

- ako osetite simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku.

- Za bliže informacije pozvati broj Ministarstva zdravlja - 064 8945 235, ili  Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović–Batut”  - 011 2684 566, ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite čije kontakt informacije možete pronaći na ovom LINKU Ministarstva zdravlja.

VIDEO: Napravili smo zaštitnu masku, a dr Branimir Nestorović otkriva da li će nam pomoći

Sve novosti vezane za korona virus možete pratiti u blogu uživo.

(V.N.)