Dok ne zaboli ni ne znate da ga imate: Holecistitis je tempirana bomba koja može dovesti do smrti

Naučite da prepoznate prve simptome holecistitisa - upale žučne kese koja može da rezultira smrću

Dragić Jovanović (69) iz Kuršumlije, preminuo je od sepse, nakon što mu je pukla žučna kesa, a njegova ćerka Ivana Joksimović je u iskrenoj ispovesti za portal Telegraf.rs istakla da lekari nisu odmah prepoznali simptome ove bolesti, te da je odlaganje hirurške operacije dovelo smrti nesrećnog čoveka...

Preporučujemo

Njeno obraćanje medijima i iznošenje svih informacija o lečenju akutnog zapaljenja žučne kese, izazvalo je burne reakcije srpske javnosti, ali i pokrenulo mnoga pitanja koja se tiču ranog otkrivanja bolesti, postavljanja dijagnoze ali i davanja terapije.

Holecistitis je upala žučne kese, a pogađa sve više ljudi u našoj okolini. Smatra se da žene oboljevaju od holecistitisa četiri puta više nego muškarci, a način života u u Srbiji danas je praktično idealan za razvoj ove bolesti. Takođe, osobe starije od 50 godina imaju rizik od dobijanja akutnog holecistitisa, koji je praćena kamenom u žuči.

Akutni holecistitis najčešće nastaje zbog začepljenja izvodnih žučnih kanalića kamenom, zbog čega se, kao odgovor organizma, mogu javiti brojni simptomi poput groznice, bola u gornjem delu stomaka, mučnine, ali i ozbiljnih komplikacija opasnih po život.

Ukoliko se ne leči na vreme, može rezultirati perforacijom, tačnije pucanjem žučne kese, izumiranjem tkiva i gangrenom, fibrozom i smanjivanjem žučne kese ili sekundarnim bakterijskim infekcijama.

Žučno kamenje formira se u žučnoj kesi, organu smeštenom ispod jetre. Žučno kamenje se u 85 odsto slučajeva sastoje od holesterola, poznatog kao bilirubin, a u manjem broju slučajeva mogu biti i pigemntni ili njihova kombinacija. U slučajevima kada se žučna kesa ne prazni u potpunosti, žuč se nagomilava u kanalima i stvara se mulj, što takođe može da dovede do upale.

Ostali uzroci uključuju stanja poput traume, oslabljenog imunog sistema ili reakcije na određene lekove. Neka hronična oboljenja, kao što insuficijencija bubrega, koronarna bolest srca ili određeni tipovi karcinoma takođe mogu da povećavaju rizik od nastanka holecistitisa.

Akutni holecistitis počinje iznenada, a hronični holecistitis se razvija sporo

Holecistitis može biti akutni i hronični, a žučna kesa, praktično, može da se ponaša kao svojevrsna tempirana bomba u organizmu. Za razliku od hroničnog holecistitisa, koji se razvija vremenom, akutni je mnogo opasniji.

Najčešći znak aktune upale žučne kese  je bol u stomaku koji traje nekoliko sati, a javlja u gornjem delu ili na desnoj strani trbuha. Može se proširiti i na desno rame ili leđa.

Bol kod akutnog holecistitisa se opisuje kao veoma oštar i prodoran, a neretko se javljaju i mučni grčevi. Ostali simptomi uključuju: žutu stolicu, žutu prebojenost kože i beonjača, bol koja se javlja obično nakon obroka i nadimanje.

S obzirom da simptomi akutnog holecistitisa mogu ličiti na mnoge druge bolesti, lekar mora prvo da pregleda istoriju bolesti a zatim, u najčešćem broju slučajeva, da naloži da se pacijentu uradi ultrazvuk abdomena koji će otkriti u kakvom stanju su unutrašnji organi, odnosno tanko crevo, jetra i žučna kesa. Možda će morati da se urade dodatni testovi kao što su precizno određivanje funkcije jetre i  kompletne krvne slike (CBC).

S obzirom da holecistitis nije ni malo naivan, važno je pravovremeno reagovati i prepoznati simptome upale.

Ukoliko se javi abdominalni bol potrebno je odmah odrediti terapiju, a u tim slučajevima se pacijent obično smešta na odeljenje kako bi lekari pratili njegovo zdravstveno stanje. Lekari obično propisuju lekove protiv bolova i antibiotike kako bi zaštitili telo od infekcije. U nekim slučajevima je potrebno odmah uraditi operaciju u kojoj se potpuno odstranjuje žučna kesa laparoskopskim putem ili klasičnim hirurškim pristupom.

Prevencija

Gojaznost, stres, masna ishrana uz konzumaciju alkohola predstavljaju savršene uslove za razvoj holecistitisa. Smatra se da je pravilna ishrana ključna za žučnu kesu bez kamenčića.

Preporučuje se hrana bogata vlaknima, sirove namirnice, čisti proteini, ali i izbegavanje "jo-jo" dijeta, smanjenje telesne mase, redovna fizička aktivnost i, ako je potrebno, koristiti suplemente za varenje.

(Kristina Milošev/Telegraf.rs)