Čemu nas je naučila španska groznica i šta smo od toga iskoristili u borbi protiv korona virusa?

Ove četiri stvari koje je svet shvatio pre jednog veka pomažu nam u borbi protiv korona virusa COVID-19

Posle Prvog svetskog rata svet je zadesila pandemija gripa, koja je odnela najmanje 50 miliona života. Dok su ljudi pre 100 godina još iznalazili načine da se izbore sa posledicama i gubicima iz Velikog rata, španska groznica je počela da seje smrt širom sveta, ali ipak smo nešto naučili tokom ove epidemije i to danas primenjujemo u borbi protiv korona virusa COVID-19.

Nakon 20 miliona poginulih u Prvom svetskom ratu, pandemija je počela da obara ljude širom planete, još uvek nespremne za novu katastrofu.

Preporučujemo

Smatra se da je pandemija španske gorznice počela da se širi u krcatim i tesnim kampovima za obuku vojnika na Zapadnom frontu. Nesanitarni uslovi, naročito u rovovima uz francusku granicu, doprineli su njenoj inkubaciji i širenju. Rat se završio u novembru 1918. godine, a vojnici su se vratili kućama noseći sa sobom virus koji je usmrtio između 50 i 100 miliona ljudi.

Od tada se svet suočio sa mnogim pandemijama – imali smo bar tri ozbiljne epidemije gripa – ali nijedna nije bila tako smrtonosna kao španska groznica.

1) Upala pluća je često ubica

Mnogi koji su umrli od korona virusa COVID-19 podlegli su jednom obliku upale pluća. Imunološki sistem je oslabio zbog borbe protiv virusa i nije uspeo da se odbrani.

Ovo je sličnost današnjeg virusa sa španskom groznicom, iako je stopa smrtnosti kod COVID-19 znatno niža. Stariji ljudi i oni sa narušenim imunološkim sistemom – kojih je najviše među preminulima od korona virusa – mnogo su podložniji infekciji koja izaziva upalu pluća.

2) Netaknuta mesta

Putovanje avionom bilo je u samom začetku kada je izbila epidemija španske groznice, a nekoliko mesta na planeti uspelo je da izbegne susret sa smrtonosnim gripom. Njegovo širenje svetom bilo je sporije, teklo je uglavnom železničkim saobraćajem koji su ljudi često koristili za putovanja. Neka mesta su odolevala mesecima, pa i godinama pre nego što su se susrela sa španskom groznicom.

Osim toga, neki delovi sveta bili su potpuno pošteđeni – na Aljasci je jedna zajednica u Bristolskom zalivu uspela da prođe skoro netaknuta. Oni su zatvorili škole, zabranili javna okupljanja i presekli pristup selu. To je bio jednostavan način odbrane, ali sličan današnjem ograničenju putovanja koje postoji u nekim oblastima, uključujući kinesku provinciju Hubej i sever Italije.

3) Različiti virusi ciljaju drugu populaciju

Doktori su špansku groznicu opisali kao „najveći medicinski holokaust u istoriji“. Ona nije ubila samo mnogo ljudi, nego su većina njenih žrtava bili mladi i zdravi. Jak imunološki sistem obično može da se izbori sa gripom, ali ovaj oblik virusa napadao je takvom snagom da je onesposobljavao imunološki sistem, izazivajući nakupljanje tečnosti u plućima, koja je postajala savršeni rezervoar za sekundarne infekcije. Stariji ljudi, što je iznenađujuće, nisu bili toliko osteljivi, možda zbog toga što su preživeli sličan grip koji je počeo da se širi svetom tridesetih godina 19. veka.

Sa druge strane, današnji korona virus najviše napada starije i ljude koji su već bolovali od nečega. Najveći broj mrtvih stariji je od 80 godina.

4) Javno zdravlje je najbolja odbrana

Španska groznica zatekla je svet odmah po završetku svetskog rata, kada je najveći broj važnih javnih sredstava bio preusmeren na vojsku. Ideja o sistemu javnog zdravlja tada je bila u svom začetku – na mnogim mestima samo su oni iz srednje klase i bogataši mogli sebi da priušte lečenje kod doktora. Grip je ubio mnoge iz sirotinjskih kvartova, one koji su imali slabu ishranu i loše higijenske uslove i one koji su već bolovali od nekih bolesti.

Španska groznica je zato podstakla razvoj sistema javnog zdravlja širom sveta, jer su naučnici i članovi vlada shvatili da će pandemije da se šire brže nego u prošlosti. Lečenje pojedinaca ne bi bilo dovoljno – da bi se pobedila pandemija u urbanim sredinama, vlade bi morale da mobilišu resurse kao tokom rata, stave u karantin one koji su oboleli, odvoje one koji imaju blaže simptome od onih koji imaju jače i da ograniče kretanje ljudi kako se bolest ne bi širila.

Mere javnog zdravlja koje se danas primenjuju širom sveta kako bi se obuzdalo širenje korona virusa COVID-19 nastale su kao posledica onoga sa čim se planeta suočila tokom španske groznice.

(V. T.)