Sledeći put kada vas neko bude iznervirao, setite se ovog teksta: Za sve postoji razumno objašnjenje

Krckanje zglobova, prljavi sudovi, lupanje prstima po stolu i još more sličnih stvari često nas izbacuju iz takta kada ih neko drugi praktikuje, a ipak i mi sami, potpuno nesvesno, radimo iste stvari

U velikom gradu je postalo normalno da nas svakog dana neko iziritira. Ljudi koji hodaju sporo, oni koji puše svoje cigarete na ulici, ljudi koji u javnom prevozu pokušavaju da pročitaju vaše poruke… Sve ovo čini da se iznerviramo u sekundi.

Ipak, kako neke studije nalažu, oni koji nas na taj način nerviraju imaju neku svoju svrhu i često to ne rade namerno. Čak u 50 odsto slučajeva, problem je u nama, a ne u onima koji nas nerviraju.

Preporučujemo

Ostavljanje prljavih sudova

Niko ne voli da pere sudove. Den Karlson, asistent za porodične i potrošačke studije na Univerzitetu u Juti, kaže da pranje sudova, za razliku od nekih drugih kućnih poslova kao što su kuvanje ili uređivanje bašte, nije korisno. To je razlog zbog kog ljudi nisu naročito entuzijastični kada treba da obave taj posao. Oni čak pokušavaju da rade neke druge stvari, samo kako bi izbegli pranje sudova! Na primer, ostavljaju parče hrane u tanjiru kako bi im to bio izgovor da ga ne operu.

Ali, postoji i drugačije objašnjenje, naročito ukoliko je pranje sudova jedini problem za nekoga. Stvar je u tome da, nakon što pojedemo hranu, naročito meso, piletinu, sir i jaja, telo proizvodi serotonin koji mozgu šalje signal da je vreme za dremanje.

Trošenje mnogo novca radi dokazivanja

Ne kritikujte ljude koji uvek žele da ostave veći bakšiš nego što bi trebalo, kako bi demonstrirali svoju finansijsku vrednost. Oni možda imaju nekih ozbiljnih psiholoških problema.

Dokazivanje može biti odbrambeni mehanizam za duboko ukorenjene strahove. Ljudima koji vole da demonstriraju (ili čak imitiraju) svoju superiornost, verovatno je nedostajala pažnja i briga roditelja u detinjstvu.

Glasno pričanje na telefon na javnim mestima

Danas se smatra nepristojnim ako se javite na telefon dok ste okruženi drugim ljudima. Na neki način, vi ih terate da slušaju vaš razgovor, čak i ukoliko to ne žele.

Iz nekog razloga, mi više mrzimo tuđe telefonske razgovore, nego obične razgovore. Postoji jedna teorija koja kaže da, kada vidimo da se neko javlja na telefon, naš mozak se “prebaci” na “režim dijaloga” i pokušava da predvidi sledeću rečenicu. Ali, pošto jednu polovinu razgovora ne čujemo, uobičajeni obrazac ne funkcioniše i tada postajemo nervozni.

Nekim ljudima pričinjava zadovoljstvo to da razgovaraju telefonom u javnosti jer dele svoje emocije sa drugima i njihova tela proizvode dopamine, koji je važan deo sistema nagrađivanja tela.

Slanje glasovnih poruka

Problem i najveći faktor iritacije kod glasovnih poruka je to što su one veoma zgodne za onog ko ih šalje, i često veoma neugodne za primaoca. Ponekad moramo da ih preslušamo više puta kako bismo dobili potrebnu informaciju.

Ipak, postoje situacije kada su glasovne poruke dosta prikladnije nego tekstualne, na primer, kada je bitan ton. Takođe, ne zaboravite i to da broj telefonskih poziva svake godine naglo opada. Čak 25 odsto ljudi u Britaniji, koji imaju smartfone, ne koriste ih za pozive. To je zbog toga što se milenijalci boje telefonskih poziva.

Dodirivanje ljudi tokom razgovora ili prilaženje previše blizu sagovornika

Postoje ljudi koji ne znaju šta je “privatni prostor”. Oni nam se primiču previše blizu tokom razgovora ili, još gore, počnu da nas dodiruju. Neurolozi sa Kalifornijskog tehnološkog instituta pronašli su to da oštećenje u amigdali (delu mozga koji predstavlja centar naših emocija) može biti razlog zbog kog neki ljudi ne osećaju neprijatnost kada upadaju u nečiji privatni prostor.

Antropolozi koji su specijalizovani za proksemiku (nauka koja proučava interakciju ljudi u prostoru) tvrde da je veličina privatnog prostora drugačija za svakog čoveka i da zavisi od više faktora. Ipak, reakcija na one koji krše tuđi privatni prostor uvek je negativna.

Ukoliko niste sigurni u to da li je vaša amigdala zdrava, samo se setite je na zapadu normalna razdaljina tokom komunikacije sa ljudima koje ne poznajete baš dobro između jednog i dva metra.

Uzimanje prtljaga sa polica čim avion sleti

Ljudi koji često lete avionom sigurno su imali priliku da vide one koji ustaju sa svojih sedišta čim avion dodirne zemlju, iako će će morati još da čekaju svoj prtljag.

Postoji nekoliko razloga zašto se ljudi mogu ponašati ovako.

Najpre, većina ljudi mrzi redove, pa smatraju da će, ako što pre ustanu, pre i otići. Drugo, postoji i takmičarski element – svi se spremaju, pa zašto oni da ne rade ništa? I, na kraju, čak i ljudi koji nisu klaustrofobični, ne vole da budu u skučenom prostoru.

Kliktanje hemijske, udaranje po stolu ili igranje različitim predmetima

Ljudi redovno rade ovakve stvari: tresu nogama, kuckaju prstima po stolu, igraju se svojim hemijskama, a da to čak i ne primećuju.

Ipak, pre nego što počnete da vičete na tu osobu i bacite joj hemijsku, razmislite o ovome – možda osoba koja vas nervira, radi sve to kako bi se opustila. Vrpoljenje je poremećaj pri kom ljudi rade nekontrolisane, ponavljane radnje ili se nesvesno igraju malim predmetima.

Jedan od razloga ovakvog ponašanja je opadanje koncentracije, nervoza i poremećaj spektra autizma.

Ukoliko vas iritiraju ove bezazlene stvari, vreme je da proverite da li imate mizofoniju (sindrom efektivne osetljivosti na zvuk).

Virenje u nečiji telefon

Postoji čak i izraz za ovu pojavu – “surfovanje po ramenima”. Čak 97 odsto ljudi je nekada pogledalo u tuđi telefon. Ipak, jako mali broj ljudi ovo radi sa nekom svrhom ili sa malicioznim namerama.

Naravno, nije zabavno kada neko čita vaše private poruke, ali trebalo bi da znate da je većini ljudi koja gledaju u nečiji telefon, samo dosadno. Kada ste u gradskom prevozu, vaš mozak zna da je najzanimljiviji objekat u blizini ekran smartfona i teško je odoleti izazovu.

Takođe, 80 odsto nas koristi smartfone i tablete, tako da je teško naći mesto na kom nije ekran. Možete kupiti posebno zaštitno staklo koje onemogućava da se sadržaj vašeg uređaja vidi iz različitih uglova. Uz to, postoje i posebne aplikacije koje zatamne deo ekrana koji želite da sakrijete.

Sporo hodanje podzemnom železnicom ili aerodromom

Iritacija koju ljudi osećaju kada ne mogu da idu brže zbog onih koji idu veoma sporo, takođe ima naziv – “bes sa pločnika”.

Mark Vitmen, psiholog, tvrdi da se ovaj bes zasniva na našim sopstvenim idejama o tome koliko vremena treba da potrošimo prilikom odlaska do određenog mesta, čak i kada nismo u žurbi.

Ljudi takođe misle i da oni koji sporo hodaju krše nepisana pravila šetnje, kao da postoji propisana brzina normalne šetnje. U stvarnosti, svi hodaju različitom brzinom koja zavisi od njihove fizičke snage i podešavanja njihove “unutrašnje štoperice”. Dakle, sledeći put kada vas iznervira neko ko sporo hoda, setite se ovoga: za Jusejna Bolta, vi ste spori hodači.

Krckanje zglobova

Nekada su odrasli govorili deci da će dobiti artritis ukoliko budu krckali svoje zglobove. Ipak, poslednje istraživanje pokazalo je da je ovo potpuno bezbedno raditi.

Fizioterapeut iz Njujork Sitija,Skot Vajs rekao je za jedan časopis da je želja za tim da iskrckamo svoje zglobove jednako prirodna kao i želja da se protegnemo ujutru ili nakon napornog radnog dana. Na ovaj način se smanjuje pritisak u zglobovima i osećate se opuštenije. Ali, možda je bolje da to radite kada ste sami.

Stavljanje previše parfema

Ove ljude verovatno ste sretali u javnom prevozu ili na poslu. Nekada se čini kao da su iskoristili čitavu bočicu parfema! A nekada samo malo više parfema može izazvati glavobolju ili čak i alergijsku reakciju kod nekih ljudi.

Ukoliko poželite da iskritikujete nekoga ko je stavio previše parfema, budite pažljivi. Naime, naučnici iz Izraela su došli do zaključka da ljudi koriste previše parfema kada su depresivni. Stvar je u tome da se receptori za miris potiskuju kada je osoba u depresiji i možda i nemaju pojma da mirišu na čitavu parfimeriju.

Mnoge od ovih stvari nas izluđuju, ali razlozi iz kojih ih ljudi rade su uglavnom bezazleni i nemaju za cilj da nas iznerviraju. Možda postoje i stvari koje mi radimo, a nerviraju druge…

(B.K.)