Da li možemo da se odreknemo kravljeg u korist biljnog mleka i koliko je ono zaista hranljivo?

Na zapadu se ove zamene za mleko životinjskog porekla već uveliko koriste, a kod nas bi njihova učestala primena tek trebalo da postane uobičajena

Nekada je upotreba bademovog ili sojinog mleka bila isključivo ograničena na osobe koje nisu tolerantne na laktozu, kao i na ljude koji zbog svoje savesti ne žele da piju mleko životinjskog porekla. Sa drastičnim klimatskim promenama, ipak, sve više počinjemo da uviđamo prednosti proizvodnje mleka na biljnoj bazi u odnosu na ono životinjskog porekla.

Preporučujemo

Na Univerzitetu u Oksfordu je vršeno istraživanje kojim se utvrdilo da je proizvodnja mleka od soje, ovsa, pirinča i badema manje štetna po životnu sredinu nego proizvodnja kravljeg mleka. U pogledu emisije ugljen-dioksida, pri proizvodnji mleka na biljnoj bazi se ispušta nešto manje od trećine štetnih gasova u odnosu na proizvodnju životinjskog.

Takođe se pokazalo da je za jednu litru mleka potrebno neuporedivo manje zemljišta i vode biljkama nego što je potrebno jednoj kravi, piše BBC.

Kako da znamo odakle potiče naše biljno mleko?

Većina soje od koje se proizvodi mleko se uzgaja u Evropi, Severnoj Americi i Kini. Tek mala količina potiče iz Južne Amerike. Kako biste bili u potpunosti sigurni, možete da proverite sa proizvođačem, odnosno, uvoznikom.

Što se badema tiče, oni se tradicionalno uzgajaju u mediteranskim predelima, pogotovo južnoj Španiji, Grčkoj i Italiji. Beru se sa starijeg drveća posađenog tako da svako stablo ima dovoljno prostora, a đubre ih ovce tokom ispaše. Sa druge strane, u Kaliforniji se primenjuje sasvim drugačiji pristup. Drveće je tesno posađeno i prska se pesticidima. Čak 80% badema na globalnom nivou se tamo uzgaja, a potražnja raste.

Da li je mleko na biljnoj bazi dovoljno hranljivo i bogato belančevinama?

Ukoliko je reč o povremenoj primeni mleka, razlika je neprimetna, ali ukoliko želite u potpunosti da pređete na mleko neživotinjskog porekla, preporučljivo je da se adekvatno informišete, naročito ako unosite promene u ishranu svog deteta.

Kada su belančevine u pitanju, sojino mleko se smatra jedinom istinskom zamenom. Sadrži 3.4 g proteina u 100 ml mleka, dok kravlje u proseku sadrži 3.5 g proteina u 100 ml. Bagremovo, pirinčano i kokosovo mleko sadrže niži nivo proteina, dok su mleka od lešnika, konoplje i ovsa negde između.

Iako su ispitivanja još u toku, preliminarni rezultati govore da bi i mleko od graška moglo da parira kravljem po hranljivosti.

Manje zasićene masti

Biljna mleka sadrže manje masti, naročito zasićene, od mleka životinjskog porekla. Izuzetak je kokosovo mleko. To je dobra vest za odrasle, ali se deci preporučuje unos punomasnog kravljeg mleka od prve do druge godine, a zatim poluobrano mleko do pete.

Ipak, stručnjaci ističu da još nismo u potpunosti svesni svih pogodnosti mleka na biljnoj bazi. I dalje ostaje da se istraži koliko vitamina i minerala, poput kalcijuma, sadrže. Ukoliko tragate za postojanim izvorom belančevina, onda je pravo rešenje sojino mleko.

N.I.