"Onog trenutka kada sam pobedila leukemiju bila sam najsrećnija i najzahvalnija osoba na svetu"

Dana iz Niša se sa 16 godina borila sa leukemijom, a najgori trenutak u njenom životu bio je upravo kada su joj saopštili dijagnozu

Na današnji dan, 15. februara obeležava se Svetski dan dece obolele od raka.

Preporučujemo

Godišnje u Srbiji od malignih bolesti se razboli oko 250 dece uzrasta od 0 do 18 godina.

Uspeh u lečenju, meren petogodišnjim preživljavanjem bez znakova bolesti, za sve iznosi oko 2/3. Nažalost za neke vrste malignih bolesti uspeh u lečenju je mnogo manji, a za pojedine podgrupe leukemija ili malignih bolesti limfnih žlezda procenat izlečenih je i preko 90 odsto, podaci su NURDOR-a, nacionalne organizacije dece obolele od raka.

Danas se mnogo govori o stresu koji prethodi nastanku maligne bolesti, ali to nije dokazano ni u jednoj epidemiološkoj studiji.

Deca skoro u istom procentu oboljevaju na svim kontinentima i u svim zemljama. Rak kod dece se može javiti i kod bogatih i kod siromašnih, kod onih koji žive na selu na čistom vazduhu kao i kod onih koji žive pored velikih fabrika i u gradovima gde je vazduh zagađen.

Na veliku sreću većina dece koja se podvrgne teškom i dugotrajnom lečenju ima šanse da pobedi bolest i ozdravi.

Dana Mitrovska (23) iz Niša bila je jedno od te dece.

Sa 16 godina otkrila je da ima leukemiju, a i danas pamti dan kada je saznala da je pobedila bolest. Dana je trenutno na master studijama na Filozofskom fakultetu na smeru komuniciranje i odnosi s javnošću. Nakon lečenja odlučila je da se priključi NURDOR-u i već šest godina je volonter ove organizacije i prati sve njihove aktivnosti i prisutna je na njihovim akcijama.

Ova hrabra devojka je za Telegraf.rs ispričala sa koliko godina je saznala da boluje od teške bolesti i kako se cela njena porodica, ali i ona nosila sa tim, prošlim, teškim periodom.

- 2012. godine sa mojih 16 godina dobila sam dijagnozu akutne limfoblastne leukemije, sećam se toga kao da je bilo juče. Akutna limfoblastna leukemija je jedna od češćih bolesti mada ne i u periodu kada sam se ja lečila, ona je prepoznata više kod mlađih osoba. Ja sam tada imala 16 godina i bila sam adolescent. Ovo je strašna situacija i kada ste mali, a naročito onda kada ste svega svesni i znate šta vas očekuje, jer sam imala slučajeva da vidim kako izgleda kancer kod ljudi, mada do tada nisam čula da se javljao kod dece. U tom trenutku to je bilo jedno strašno iskustvo, a meni je bilo farpantno da sam uopšte bolesna, ali okruženje me je uvek učilo da treba da se borim sa svime na šta naiđe pa sam uz podršku porodice i prijatelja prihvatila to kao činjenicu i trudila sam se da u svemu nađem najbolje - započela je svoju priču Dana Mitrovska.

Kada se osoba koja je jako mlada suoči sa velikim izazovom života potrebno joj je mnogo snage da se izbori sa sobom i pobedi bolest. Dana je svoju energiju i snagu pronalazila u krugu porodice, prijatelja i rodbine, ali i druge dece koja su se kao i ona borila sa opakom bolesti.

- U tom periodu završavala sam prvu godinu srednje škole, a najveća podrška su mi bili roditelji, moja sestra, stric, baka. Cela moja porodica se našla, kao i ljudi u mom okruženju, porodični prijatelji, ali i moji lični prijatelji. Moja najbolja drugarica je bila uvek uz mene i uvek tu da me pozove, što je meni bilo jako značajno. Veoma bitno mi je bilo što je oko mene bilo ljudi koji su prolazili kroz to isto, tako je pored mene bila devojka koja je imala isto godina kao i ja pa sam s njom mogla da se idetifikujem i čujem kako ona prolazi kroz to. Te stvari su me vodile kroz težak period - kaže Dana.

2012. godine saznala je da boluje od leukemije i tada se život jedne srednjoškolke potpuno promenio. Počelo je lečnje koje je trajalo narednih godinu dana.

- Prvi deo lečenja bilo je bolničko lečnje kada sam primala terapiju. U tom periodu imate situacije kada vam padne imunitet, pa između blokova terapija možete da odete kući. Imala sam sreću da mi je bolnica bila blizu pa sam imala tu mogućnost da povremeno odem kući i budem u svom okruženju, u svom domu gde se osećam sigurnije. Sve ukupno sam bila u bolnici nešto više od godinu dana, zbog nekih komplikacija tokom lečenja. Bio je to period kada ste stalno pod pritiskom da morate da vodite računa o krvnoj slici jer vam je tada imunitet jako slab i ne smete da se viđate s puno ljudi. Već drugi deo lečenja, kada imate mogućnost da pijete samo lekove i kada niste stalno u bolnici, bio je nešto lakši period jer sam mogla polako da se uključujem u svoju zajednicu i da krenem polako u školu, naravno ne svakog dana zbog lošeg imuniteta - objašnjava naša sagovornica.

Roditelji su u ovim momentima najveća podrška svojoj deci, oni moraju da budu stub, neko ko bodri, ohrabruje i vuče dalje, a Danini roditelji znaju koliko snage je za to potrebno.

- Uvek kada smo pričali na tu temu moji roditelji su rekli kako im je možda najstresniji trenutak bio kada su im rekli moju dijagnozu, ali taj dan je prošao u tom trenutku kada smo svi bili u šoku, ali već narednog dana smo seli, razgovarali o svemu, Kada ste u bolnici s vama je obično tu samo jedan roditelj, sa mnom je bila majka i uvek sam joj zahvalna jer je ona bila stub i tu je bila da me drži kada mi je bilo najteže i da bude moj oslonac u svemu. Uvek moram da pomenem da ovo nije nešto što pogađa samo jednu osobu, ova bolest pogađa čitavu porodicu i ta povezanost i snaga koju porodica dobije iz svega toga je veoma značajna - kaže Dana.

Želja koju imamo za svu decu koja boluju od raka je da ozdrave. To je dan o kojem svi oni maštaju, a Dana ga objašnjava na ovaj način:

- To je bio jedan neverovatan trenutak kada vi saznajete da se ostvarilo sve ono čemu ste se nadali. Kada shvatite da ste pobedili vi ste najsrećnija osoba i zahvalni ste na svemu što imate i nadate se svemu najboljem u budućnosti.

Kada jedna tako mlada osoba prođe kroz ozbiljan životni izazov i pobedi ga, ona mora kasnije da bude posebna po mnogo čemu od svojih vršnjaka. Dana nam je rekla po čemu se ona razlikuje u svom društvu.

- Mislim da svako iskustvo donosi nešto novo  i često mi ljudi kažu da se ponašam kao da sam starija. Verovatno sam kroz ceo proces naučila da cenim svakodnevne trenutke jer kada vam to bude oduzeto tek tada shvatite koliko je vredno biti u tom trenutku, poštujem svaki momenat i delim ga sa dragim osobama - kaže ona.

U Srbiji od raka godišnje oboli oko 250 dece, a ova devojka, koja je prošla kroz sve to i zna šta ta borba znači, poručila im je sledeće:

- Budite jaki kroz sve što prolazite - proći ćete, stavite osmeh na lice i budite najbolji što možete - zaključila je Dana Mitrovska.

(Bojana Krstić/Telegraf.rs)