Kako se hrane zatvorenici u Srbiji i da li kada oduže dug društvu izlaze zdravi?

Kazneno popravni zavod Pančevo sprovodi javnu nabavku za godišnju ishranu osoba koje su lišene slobode

Na listi namirnica koje su se našle na spisku Kazneno popravnog zavoda Pančevo su: polubeli hleb, žuto kukurozno brašno, mesne prerađevine kao što su srpske kobasice, salame, viršle i mesni narezak, zatim mlečni proizvodi  kao što je kravlji sitan sir, mleko u prahu i jogurt. Na listi se našao i smrznuti oslić kao i voće i povrće kao što su jabuke, crni i beli luk, šargarepa i krompir.

Pod odeljkom razno našle su se i sledeće namirnice: margarin, aleva paprika, začin za dodatak jelima, čaj od nane, svež kvasac, senf, sirće, biber i jaja.

Preporučujemo

Ovo bi trebalo da podrazumeva postojanje raznovrsne ishrane u javnim ustanovama, ali nismo mogli da se ne zapitamo da li se ovaj spisak namirnica zaista svrstava u raznovrsan i šta to podrazumeva.

Tim povodom razgovarali smo sa nutricionistom i IFBB fitnes trenerom Slobodanom Rakićem koji je za Telegraf.rs pojasnio koje namirnice čine jednu zdravu ishranu i da li se gore pomenuti spisak može podvesti pod raznovrsnu ishranu.

- Spisak ovih namirnica ne spada u raznovrsnu odnosno zdravu ishranu jer mnoge od tih namirnica nisu dobre za ljudsko telo - kaže nutricionista Slobodan Rakić i dodaje:

- Pod namirnicama koje su hranljive i potrebne za zdravo, odnosno normalno funkcionisanje tela svrstavaju se riba, jaja, povrće i voće koje je bogato zdravim svojstvima i neophodno za zdravo i nesmetano funkcionisanje i razvoj ljudskog tela. Od loših, odnosno štetnih radikala po organizam smatraju se namirnice kao što su mesne prerađevine (salame, kobasice, mesni naresci koji mogu da sadrže kancerogene sastojke u sebi) a generalno one i nisu potrebne našem telu jer ne sadrže ništa zdravo niti hranjivo u sebi. Što se tiče mlečnih proizvoda ni u njima ne treba preterivati, ali se mogu konzumirati umereno - kaže naš sagovornik i objašnjava šta nutricionisti smatraju pod raznovrsnom ishranom:

- Dakle, to je ishrana koja je zdrava i koja podrazumeva što više voća i povrća, vlakana (orašastih plodova), zdravih proteina  i naravno što više tečnosti, odnosno vode - zaključio je Slobodan Rakić.

Raznovrsna ishrana je najbolji način da unesete sve potrebne vitamine i minerale u organizam.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji dnevni unos namirnica trebalo bi da bude izbalansiran tako da čovek svakoga dana unese 55 odsto ugljenih hidrata, 15 odsto proteina, i 30 odsto masti. Kada je o mastima reč, nije preporučljivo da dnevni unos takozvanih loših masti iznosi više od 10 odsto u okviru ovih 30.

Svaka od komponenata u ishrani značajna je za naše zdravlje. Proteini su glavne komponente enzima, hormona i antitela i neophodni su za izgradnju i obnavljanje tkiva. Ugljeni hidrati su glavni izvor energije, dok su masti rezerve energije u organizmu, oblažu vitalne organe i neophodne su za sintezu hormona i apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (vitamina A, D, E i K).

Pravilna ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja čovečjeg organizma i direktno utiče na njegovu radnu sposobnost i dužinu života. Nažalost, današnju ishranu karakterišu nepravilni i nedovoljno izbalansirani obroci.

U njima ima previše masnoća, mesa, hleba, a malo mlečnih proizvoda, voća i povrća.

Nepravilna ishrana je faktor rizika za nastanak različitih oboljenja. Zbog toga trpi naš čitav organizam, a veoma je lako mnoge loše komplikacije izbeći jednostavnom promenom ishrane.

(Telegraf.rs/B.K.)