Naučite da ih prepoznate na vreme: Ovo su prvi simptomi srčanog udara

Nedostatak informacija o sopstvenom zdravlju često je glavni uzrok toga što se ne javljamo lekarima na vreme i što problemi, vremenom, postanu samo veći

Uprkos verovanju, bol u grudima nije jedini znak da nam preti srčani udar. Postoje brojni drugi faktori koji mogu delovati bezazleno, a zapravo su samo znak ove ozbiljne pretnje.

Ovo su glavni znakovi srčanog udara

Preporučujemo

Sudeći prema Purvi Parvani, direktorki Klinike za zdravlje ženskih srca u Loma Lindi, trebalo bi da potražite pomoć lekara čim primetite neki od sledećih simptoma:

• čim osetite nelagodnost ili težinu u grudima, uglavnom u centru grudi
• kada osetite smetnju u grudima koja je praćena smetnjama u drugim predelima gornjeg dela tela, kao što su: vrat, grlo, vilica, leva strana grudnog koša i leva ruka

Ipak, kod žena i starijih odraslih osoba, najraniji simptomi ovoga su često mnogo suptilniji od neprijatnosti u grudima, prema rečima kardiologa Ričarda Rajta.

Žene uglavnom imaju mučnine, usporeno disanje, probavne smetnje, neuobičajen umor i hladan znoj usled srčanog napada jer im se začepljenja često javljaju u manjim krvnim sudovima, a ne samo u glavnim arterijama. One, uglavnom, kao dosta starije imaju svoj prvi srčani napad. Naime, ovo se kod žena javlja oko 72. godine, dok se kod muškaraca javlja uglavnom oko 65. godine.

Kako da znate da vam preti rizik od srčanog udara?

Čak i pre nego što se pojave prvi simptomi, postoji nekoliko faktora koji mogu povećati verovatnoću od dobijanja srčanog udara.

Na primer, starenje je povezano sa nakupljanjem plaka u arterijama, što dovodi do većeg rizika od srčanog udara. Takođe postoji mnogo faktora koji se tiču vašeg načina života i povezani su sa rizikom od bolesti srca, a među njima su najčešće pušenje cigareta i to što ne radite vežbe redovno.

Drugi uzroci koji mogu izazvati srčani napad su:

Srčane bolesti u porodici: rizik postoji ukoliko imate oca ili brata koji su imali srčani udar pre svoje 55. godine i majku ili sestru koje su ga imale pre 65. godine.

Visok holesterol: on uzrokuje nakupljanje plaka na zidovima arterija, što dovodi do smanjenog protoka krvi i začepljenja arterija.

Hipertenzija (visok krvni pritisak): ako se ne leči, može oštetiti vaše krvne sudove i vaše srce.

Gojaznost: ona povećava rizik od višestrukih srčanih udara.

Dijabetes: on vremenom može oštetiti vaše krvne sudove, a rizik od srčanog udara se povećava što duže patite od dijabetesa.

Povišen nivo C - reaktivnog proteina: do ovoga dolazi kada imate neku upalu u telu ( što, uglavnom, ukazuje na hronične bolesti) i može povećati rizik od srčanog udara čak 3 puta.

Nažalost, sudeći prema dr Parvani, potpuno je moguće dobiti srčani udar i bez ovih faktora rizika. Iako su srčanim udarima skloniji stariji ljudi, Parvani kaže da niko ne bi trebalo da smatra da je previše mlad da bi ga to zadesilo. Recimo, pojedinci mlađi od 45 godina još uvek čine od 4% do 10% ukupnih srčanih udara u SAD.

- Generalno, ne postoje razlike (u simptomima) kod mlađih i starijih pojedinaca – kaže Parvani.

Međutim, stariji ljudi koji pate od drugih bolesti, poput dijabetesa, imaju veće šanse da dožive tihi srčani napad ili čak napad bez ikakvih simptoma.

Ukoliko osećate bilo koji od simptoma srčanog udara, bez obzira na to koliko su mali, odmah potražite lekarsku pomoć.

(B.K.)