Ptičji i svinjski grip, SARS, pa koronavirus: Zašto bolesti sve češće prelaze sa životinja na ljude?

Posle nekoliko epidemija izazvanih bolestima koje su na ljude prenele životinje, suočavamo se sa još jednom, a ona sigurno nije poslednja

Svet se trenutno bori sa novom vrstom virusa, koronavirusom, koji se proširio iz Kine u bar 16 zemalja i za koji se najpre proširila informacija da je potekao od zmije, a potom od slepog miša. Ovaj novi virus svakako je prešao na ljude iz divljine i još jednom je pokrenuo pitanje o zaraznim bolestima koje prenose životnje. To će verovatno biti problem budućnosti jer će klimatske promene i globalizacija uticati na ljudsku interakciju sa životinjama, piše BBC.

Kako životinje utiču na razboljevanje ljudi?

Preporučujemo

U poslednjih 50 godina, veliki broj infekcija raširio se veoma brzo, prelazeći sa životinja na ljude. Infekcija HIV-a osamdesetih godina potekla je od velikih čovekolikih majmuna, nekoliko puta izbila je epidemija ptičjeg gripa, a 2009. suočili smo se sa svinjskim gripom. Nedavno je otkriven i SARS, koji nam je došao od slepih miševa, isto kao i ebola.

Ljudi su oduvek dobijali zarazne bolesti od životinja, a većina novih infekcija dolazi do nas iz divljine. Tome doprinose promene u životnoj sredini, koje ubrzavaju ovaj proces, a velika naseljenost gradova i internacionalna putovanja omogućavaju brzo širenje bolesti.

Kako bolest prelazi sa vrste na vrstu?

Većina životinja nosi sa sobom patogene – bakterije i viruse koji su izazivači bolesti. Evolucionarni opstanak patogena zavisi od novih nosilaca, a njihov prelazak sa vrste na vrstu jedan je od načina na koji to postižu. Imuni sistem novog nosioca pokušava da ubije patogene, pa su oni u večitoj evolucionarnoj borbi pokušavajući da se međusobno istrebe. Na primer, 10 odsto pacijenata SARS-a umrlo je tokom epidemije, dok je to slučaj samo sa 0,1 odsto pacijenata koji obole od običnog gripa.

Klimatske promene i nestanak ili pomeranje prirodnih životinjskih staništa menjaju način njihovog života, a promenio se i način života ljudi – 55 odsto populacije danas živi u gradovima, dok je pre 50 godina u urbanim sredinama stanovalo 35 odsto svetske populacije.

U ovim novim gradovima svoje sklonište nalaze i životinje – miševi, pacovi, rakuni, veverice, lisice, ptice, šakali, majmuni, koji nastanjuju zelene površine kao što su parkovi i bašte. Obično se ove životinje mnogo brže razmnožavaju i napreduju u gradovima nego u divljini, jer u njima nalaze dosta hrane, pa su urbane sredine epicentri i za razvoj bolesti.

Ko je pod najvećim rizikom?

Nove bolesti su najčešće veoma opasne po nove nosioce, zbog čega svaka od njih izaziva veliku zabrinutost među stručnjacima. Neke grupe ljudi su podložnije oboljevanju od ovih bolesti od drugih. Siromašniji stanovnici gradova, koji se bave poslovima čišćenja, imaju veću šansu da se sretnu sa uzročnicima i nosiocima bolesti. Oni mogu imati i slabiji imuni sistem zbog siromašne ishrane, lošeg vazduha i nehigijenskih uslova u kojima žive, a ako se razbole, često sebi ne mogu da priušte lečenje.

Nove infekcije se takođe mogu brzo širiti u velikim gradovima sa gustom naseljenošću, a u nekim kulturama ljudi koriste divlje životinje koje se motaju po ulicama i kao hranu.

Kako bolesti menjaju način našeg ponašanja?

Do sada je potvrđeno da je skoro 10.000 ljudi zaraženo koronavirusom, a smatra se da je čak 200 njih umrlo. Države preduzimaju razne mere kako bi zaštitile svoje stanovnike, a određene ekonomske posledice su već vidljive.

Ukidanje putovanja na zaražene destinacije već je na snazi, ali čak i bez tih poteza ljudi se plaše interakcije sa drugima zbog straha da će se zaraziti, pa menjaju svoje ponašanje. Teže je preći granice, a mnogi lanci nabavke među zemljama i gradovima su prekinuti.

Ovo je tipično za ovakve vrste epidemija. SARS je 2003. godine globalnu ekonomiju u proseku koštao 40 milijardi dolara za šest meseci. Ovo je delom bila posledica troškova lečenja obolelih, a delom je izazvano ekonomskom aktivnošću i kretanjem ljudi.

Šta možemo da uradimo?

Države svaku novu infektivnu bolest tretiraju kao zasebnu krizu, ne shvatajući da je svaka od pandemija pokazatelj načina na koji se svet menja. Što više utičemo na životnu sredinu, više remetimo ekosistem i stvaramo prilike za razvoj bolesti.

Za sada je dokumentovano samo 10 odsto svetskih patogena i potrebno je mnogo sredstava kako bi se identifikovao ostatak i utvrdilo koje životinje su njihovi nosioci.

Trebalo bi da obraćamo pažnju na nove vrste životinja koje počinju da se pojavljuju po gradovima, bilo da ih ljudi ubijaju radi prodaje ili se hrane njima. Osim toga, potrebno je poboljšati sanitetsko-zdravstvene mere, način odlaganja otpada i način borbe sa štetočinama.

Pandemije su deo budućnosti

Pojava novih bolesti i njihovo širenje ojačava nas za borbu sa budućim pandemijama, koje su neizbežni deo budućnosti. Pre jednog veka, španska groznica je zarazila skoro pola milijarde ljudi, a od nje je umrlo između 50 i 100 miliona ljudi širom sveta.

Unapređenje nauke i ulaganje u globalni zdravstveni sistem moglo bi da nam omogući da se sa ovakvim bolestima bolje izborimo u budućnosti. Ipak, rizik od potencijalne katastrofe i dalje postoji – ako se nešto slično ponovo desi, moglo bi potpuno da preoblikuje ceo svet.

V. T.