Mislite na svoje zdravlje: Ispovest devojke kojoj je rak grlića materice promenio život

Teški životni udarci dolaze kad im se najmanje nadamo, ali informisanost i borbeni duh mogu nam dosta pomoći u prevazilaženju problema

Samo u Velikoj Britaniji se svake godine pojavi oko 3.ooo novih slučajeva raka grlića materice, piše Independent. Uprkos tome što se u 99,8 odsto slučajeva ovo može sprečiti, postoje mnoge zablude koje se javljaju u vezi sa rakom grlića materice. Ova bolest široko je rasprostranjena i u našem regionu, a malo ko se odluči da javno progovori o problemima sa kojima se suočava.

Karen Hobs je komičarka iz Velike Britanije i ima 29 godina. Rak grlića materice joj je dijagnostikovan 2014. godine i sada je rešila da svoju priču deli sa svima ne bi li podstakla što više žena da se redovno pregledaju. Takođe, kako je rekla, bolest i suočavanje sa svim teškoćama koje ona nosi, doneli su joj mnogo novih saznanja o njoj samoj.

Preporučujemo

- Dolazim iz jednog dela Hertfordšira, ali sam živela u Big Smouku skoro pola decenije kada je sve krenulo nizbrdo. Bilo je to 4. novembra 2014. godine, datum koji izgleda vrlo prijatno kada ga zapišete, ali je zapravo to bio dan kada sam imala noge u vazduhu (ne na zabavan način) i čula reči:  - Biću veoma iznenađen ako ovo nije rak grlića materice. Bio je. Sećam se. Sećam se 4. novembra, loših vesti i suza.

Vreme je brzo prošlo i danas proslavljam pet godina (i mesec dana) kako sam izlečena. Pa, zapravo  i nisam proslavila, bila sam kod veterinara sa svojim mačkom zbog njegovih problema sa mokrenjem, ali jasno vam je na šta mislim. Proteklih pet godina provela sam u nesnosnom vaginalnom vakuumu čekajući da se ponovo dogodi nešto loše, ali olakšanje nakon što savladate i tu prekretnicu je neopisivo.

Imala sam veliku nesreću da dobijem karcinom grlića materice u 24. godini jer je broj slučajeva kod mlađih od 25 godina veoma mali, ali sam imala i veliku sreću da je uopšte otkriven.

Za razliku od ostala 4 ginekološka karcinoma (materice, jajnika, vulve i vagine), u Velikoj Britaniji postoji program preventivnog pregleda raka grlića materice (koji je u Nacionalnoj zdravstvenoj službi dostupan besplatno svima koji imaju matericu i starosti su od 25 do 64 godine). Postoji i vakcina protiv HPV-a, virusa koji izaziva preko 99 odsto karcinoma grlića materice. Vakcina se sada daje svim dečacima i devojčicama od 12 do 13 godina, ali to nije bio slučaj kada sam ja bila tinejdžer. Bila sam prestara za vakcinu i premlada da bih bila pozvana na preventivni pregled, tako da nisam imala ni jedno ni drugo.

U stvari, pre postavljanja moje dijagnoze, o svemu ovome  čula sam samo neobavezan razgovor između mame i njene prijateljice o odlasku na nekakve testove i mamografiju. Svakako nisam znala ništa o samom grliću materice. Moje seksualno obrazovanje sastojalo se u tome da su mi rekli da će devojke dobiti menstruacije, a dečaci mokre snove.

Ciklus sam dobila kada sam imala 11 godina, tako da sam navikla na to da viđam krv kako izlazi iz moje vagine. Kada sam počela da krvarim između ciklusa, nisam mnogo razmišljala o tome. Ipak, kada sam jako krvarila nakon seksa sa svojim (groznim) dečkom, po prvi put sam obratila pažnju na to. To su jedina dva simptoma koja sam imala i nisam imala nikakve bolove. Nenormalno vaginalno krvarenje između ciklusa, nakon seksa ili nakon menopauze su ključni za otkrivanje raka grlića materice. Ako osetite neki od ovih simptoma, uglavnom će to biti nešto manje ozbiljno, ali proverite za svaku slučaj.

Neposredno pred Božić 2014. godine, imala sam operaciju koja se zove radikalna trahelektomija, kojom su mi uklonili ceo grlić materice, okolno tkivo, karlične limfne čvorove i gornju trećinu vagine. Nedeljama nisam mogla da se bavim kućnim poslovima ili da idem u kupovinu. Nekoliko stvari me iznenadilo u vezi sa mojim boravkom u bolnici: zaista sam uživala noseći kateter, osećala sam se veoma ranjivo jer nisam mogla čak ni da obujem patike sama i veoma mi je, veoma, nedostajala olovka za obrve.

Iznenađujuće, moj život se značajno promenio kada sam saznala da ću, ovog puta, preživeti. Transformisala sam se od osobe koja ne zna ništa o zdravlju do one koja čita i informiše se na svim sajtovima koje zna. Dane sam provodila pričajući o vagini, a večeri praveći šale na njen račun (između ostalog), jer sam godinu dana nakon operacije konačno skupila hrabrosti da dam stend ap komediji šansu. Sećam se da sam razmišljala “ako sam mogla da preživim rak, mogu i ovo”.

Ispostavilo se da je od to dvoje komedija strašnija, ali ja je volim. Pretpostavljam da je počinjanje sa stend apom bilo “hrabri” deo života nakon kancera, ali to “hrabro" je u velikoj meri balansiralo sa "slomljenim". Poznato je da mnogi ljudi pate od lošeg mentalnog zdravlja nakon što dožive traumu. Otkad mi je dijagnostifikovan rak, dijagnostifikovana mi je i anksioznost i depresija. Ja sam trostruka pretnja. Ne znam da li je to uzrokovano rakom koji sam dobila jako mlada ili je to uvek bilo u meni i dogodilo bi se bez obzira na stanje mog grlića materice.

Prilično je naporno pokušavati da sprečiš Vagu da se stalno okreće između ekstremnih razmišljanja “iskoristi dan”, “u čemu je problem?” i “šta ako otkrijem da ne mogu iskoristiti dan?” Ispostavilo se da me grozni dečko kog sam ranije spomenula dugo varao, uključujući i period dok sam bila u bolnici. Možda sada čitate ovo i mislite:  -Kladim se da ga je odmah šutnula!, ali zapravo sam ostala u toj nezdravoj vezi mnogo duže nego što bih ostala da nisam imala operaciju od koje je zavisio moj život u trenutku kada sam za sve to saznala. Problem je bio u tome što sam bila nervozna i nisam mogla da budem sama i mislila sam da neko drugi ne bi mogao izaći na kraj sa tim kakva sam postala. Trebalo mi je vremena da shvatim da sam mogla preživeti i nastaviti sama.

Sada se osećam kao da je moj posao (a pretpostavljam da donekle i jeste) da podstaknem ljude da idu redovno na preglede grlića materice. Delim svoju priču i očajnički promovišem svest o raku grlića materice kao žena bez invaliditeta, koja ima relativno pozitivan odnos prema svom telu. Nisam se morala suočiti ni sa jednom od dodatnih barijera koje nameće društvo kada je reč o pristupu zdravstvu i dijagnozi raka.

Ima puno toga što treba uraditi u vezi sa rešavanjem pitanja zašto ljudi ne odlaze na preventivne preglede. Oni koji to odlažu i misle “Biću dobro” ili im je neprijatno da se skinu ili test smatraju nerelevantnim i nepotrebnim, reći ću im jedno: ako imate grlić materice, imate i rizik da dobijete rak grlića materice. Da, velike su šanse da ćete biti potpuno u redu, ali šta ako propustite šansu da spasete svoj život – završava Karen.

B.K.