U trci za Časni krst veruju da ih Bog čuva, ali ovo je prava istina o plivanju u hladnoj vodi

Ko su ljudi koji nikako ne smeju da zaplivaju u hladnoj vodi?

Ima ljudi koji će vam reći da uranjanje u ledenu vodu nije samo uzbudljivo već i dobro po vaše zdravlje. Reći će vam i da nisu godinama bili prehlađeni. Ali, to baš i nije tako tačno.

U mnogim nacijama postoji kulturološka tradicija kupanja u hladnoj vodi iz raznoraznih razloga. U našoj zemlji danas će pravoslavni vernici, verujući da ih Bog čuva, zaplivati ledenim vodama u trci za Časni krst.

Preporučujemo

Međutim, plivanje u hladnoj vodi je mač sa dve oštrice. Vekovima se spominje opasnost koju hladna voda predstavlja po zdravlje.

Herodot je, opisujući nesrećnu morsku ekspediciju persijskog generala Mardonija napisao 450 godine p.n.e. da su "oni koji nisu mogli da plivaju, umrli od hladnoće".

U decembru 1790. godine, lekar Džejms Kjuri nije mogao da pomogne posadi nasukanog američkog jedrenjaka koja je upala u hladno more i utopila se. Kjurija je to toliko pogodilo da je počeo da sprovodi prve zabeležene eksperimente o uticaju hladne vode na ljudsko telo.

S druge strane, kroz istoriju je bilo onih koji su hvalili efekte uranjanja u hladnu vodu.

Hipokratova vodena terapija zasmišljenja je da ublaži fizičku ili mentalnu istrošenost, dok je Tomas Džeferson tvrdio da je 60 godina svakodnevne hladne kupke stopala "bilo zaslužno za njegovo dobro zdravlje".

Već do 1750. godine objavljeno je mnogo zapisa koji su preporučivali plivanje u moru za lečenje niza bolesti, a zima se smatrala najboljim godišnjim dobom za ovakve aktivnosti.

Kupanje u hladnom moru je dostiglo vrhunac popularnosti krajem 18. veka što je i dovelo do osnivanja primorskih gradova i letovališta koje danas poznajemo.

Ali, postavlja se pitanje šta nauka kaže - da li će nas hladna voda ubiti ili izlečiti?

Nema sumnje da su fiziološki odgovori na uranjanje u hladnu vodu opasni i da su indikatori iznenadnog srčanog udara, gubitka sposobnosti za plivanje, hipotermije i utapanja. Hipotermija se smatra glavnom pretnjom izazvanom hladnom vodom, a najvećim delom zahvaljujući sudbini žrtava katastrofe na Titaniku, a kasnije i smrti desetine hiljada pomoraca tokom Drugog svetskog rata.

Ipak, sa hipotermije fokus je počeo da se prebacuje na "hladni šok" - početni kardio-respiratorni odgovor izazvan naglim hlađenjem kože koje opterećuje srce kada nagli gubitak kontrole nad disanjem dovodi do zastoja u dahu. To znači da je potrebna samo mala zapremina vode da se čovek utopi.

Upravo hladni šok objašnjava zašto oko 60 odsto onih koji umiru to učini u prvim minutama, a ne nakon dužeg perioda u hladnoj vodi potrebnog za hipotermiju.

Ima li plivanje u hladnoj vodi pozitivnih efekata?

Uranjanje u hladnu vodu definitivno stimuliše telo. Oslobođanje hormona stresa daje onaj adrenalinski osećaj da ste zaista "živi". Hladnoća i pritisak na telo od uranjanja u vodu takođe mogu delovati na smanjenje otoka i borbu protiv upale.

Prilagođavanje hladnoj vodi ponovljenim utapanjem teoretski može umanjiti upalni odgovor tela, ali i njegovo prilagođavanje stresu koje je pretrpelo.

Međutim, kada uzmemo sve dokaze "za" i "protiv" uskakanja u hladnu vodu, više je onih koji tvrde da ona ima veći potencijal da ubije nego da leči zbog čega je važno da se ovakve aktivnosti izvode u strogo kontrolisanim uslovima i nakon godina jačanja organizma upornim treniranjem.

Ko su ljudi koji ne bi smeli da plivaju za časni krst?

Ljudi sa bilo kakvim oblikom kardiovaskularnih bolesti nikako ne bi smeli da se upuštaju u ovakvu avanturu, ali ni astmatičari - dokazano je da telo može reagovati na hladnu vodu napadom. I potpuno zdravi ljudi koji se nisu pripremali za ovaj poduhvat, ne bi smeli tek tako da skaču u hladnu vodu i rizikuju meningitis, hroničnu upalu srca/bubrega ili doživotni invaliditet.

(Tara Tomović/Telegraf.rs)