"Da se nije tako ponašala, ne bi je ni silovali. Sama je kriva": Zaista, šta nije u redu sa nama?

Seksualno uznemiravanje je vekovima predstavljalo tabu temu i žene su ga ćutke tpele. Danas se ono shvata kao ozbiljan problem i društvo otvoreno ustaje protiv njega

Svetsku javnost je zaprepastila priča Britanke Džuli Krou koja je prošlog leta silovana na popularnom grčkom ostrvu Zakintos. Kao posledica traumatičnog iskustva i nemogućnosti da se izbori sa depresijom, devojka je u novembru mesecu izvršila samoubistvo.

Nažalost, ovo nije izolovan slučaj seksualnog nasilja, te ne prođe mnogo da u javnosti ne procuri intimna ispovest žrtve koja sa željom da podeli svoje iskustvo i skrene pažnju da nasilje, nažalost postaje deo naše svakodnevnice. Od dalekog Zakintosa, preko ostatka sveta, pa do Srbije.

Preporučujemo

Nakon objavljivanja priče o turistkinji iz Velike Britanije, koja je izazvala velike reakcije naše publike, pojavio se veliki broj komentara čitalaca u kojima se žene optužuju da "izmišljaju i preteruju", kao i da su donekle "same krive što im se takve stvari dešavaju"...

- Nije kriv Zakintos niti tamošnji muškarci. Devojke koje piju, drogiraju se, takmice se eto u oralnom seksu, pa sa njima može da se radi svašta, one snose odgovornost za to što im se dešava - napisao je jedan čitalac.

S obzirom da je seksualno zlostavljanje teško definisati, pre svega jer ga očigledno oba pola ne doživljavaju svi na isti način, rešili smo da razgovaramo sa seksologom Dušicom Marković Žikić koja je u razgovoru za "Telegraf" otkrila da postoje različiti oblici ponašanja kojima se može stvoriti neprijatna i uvredljiva atmosfera.

- Verbalno seksualno uznemiravanje je klizav teren, neko može da dobaci kompliment koji ne mora da bude ružan i vulgaran, ali će ga stidljiva devojka doživeti neprijatnim. S druge strane, dobacivanje sa vulgarnom erotskom konotacijom svakako može da zvuči kao seksualno uznemirivanje, a da ne govorimo o nedozvoljenom dodirivanju, trljanju, pokušaju da se osoba poljubi iako ona to ne želi.  Sve što se radi bez odobravanje druge strane može da se smatra jednom vrstom nasilja -  istakla je.

Ipak, kada je reč o polnom zlostavljanju, ono što najviše iznenađuje je činjenica da u našem društvu često muškarci i žene nemaju isti pogled na polno zlostavljanje.

U pokušaju da nam objasni gde se to razlikujemo, Dušica navodi da su u Srbiji još uvek prisutne određene tradicije prema kojima žene i muškarci nemaju isti status u društvu.

- Razlikujemo se u tradiciji i u kulturološkim okvirima. U patrijarhalnom društvu muškarci su navikli na nadređenu ulogu nad ženom, pa onda ono što bi oni smatrali šalom, odnosno šaljivim porukama, žena može da doživi kao seksualno uznemiravanje i povredu. S obzirom da se legislativa promenila, ali kulturološki okviri i tradicija su i dalje dosta zakrepljena teritorija, potrebno je da se u našem društvu sprovede edukacija o muško-ženskoj komunikaciji - kaže seksolog za naš portal.

I dok se seksualno uznemiravanje može dešavati na ulici, u prodavnici ili u noćnom izlasku, sve češće ovu vrstu nasilja ljudi doživljavaju na poslu, pogotovo između nadređenih muškaraca i podređenih žena, ali i obrnuto...

- Muškarci su po polu, ali vrlo često i po položaju iznad žena, pa je nekako njihova moć u tom smislu veća nego moć žena. To ne znači da žena ne može seksualno da uslovljava i uznemirava svog podređenog radnika. Mada ovakvi slučaji se mnogo ređe javljaju, možda zbog toga što ih manje ili je muškarcima ispod časti da tako nešto pominju i prijavljuju - zaključuje seksolog Dušica Marković Žikić u razgovoru za "Telegraf".

(Telegraf.rs/Kristina Milošev)