Pojedini simptomi razlog su za uzbunu: Može li obična prehlada da ubije čoveka?

Španski grip je tokom 1918. godine usmrtio oko 50 miliona ljudi, što je više od broja poginulih u Prvom svetskom ratu

Prehladu prati nekoliko poznatih simptoma - kašljanje, kijanje, curenje iz nosa i visoka temperatura. Iako je veoma slična gripu, reč je o potpuno drugačijoj infekciji.

Oko polovinu svih prehlada uzrokuje rinovirus. Respiratorni virus, adenovirus i virus parainfluence takođe su uzročnici simptoma prehlade.

Preporučujemo

Obična prehlada nije ozbiljna bolest i leči se mirovanjem koje traje nekoliko dana. Infekcija rinovirusa ili nekog drugog virusa koji napada pojedine organe, nosi ogromnu opasnost u pojedinim slučajevima. Komplikacije usled prehlade kod pacijenata oslabljenog imuniteta mogu izazvati smrt.

Studije su pokazale da pacijentima kojima je presađena koštana srž preti veća opasnost od bolesti respiratornih organa. Adenovirus je opasan za čitav organizam, a često napada organe za varenje, urinarni trakt i jetru. Ostali virusi izazivaju jače upale pluća, a tu su i posebno ozbiljna stanja poput bakterijske upale pluća.

Bakterijska infekcija jedan je od najopasnijih oblika prehlade. Naučnici još uvek proučavaju kako virus utiče na širenje bakterije. Pouzdano se zna da rinovirus povećava prisustvo PAF-r receptora u ćelijama pluća. To omogućava bakterijama kao što je streptokoka da se lakše vežu za plućne ćelije, piše "The Conversation".

Veći rizik kod pojedinih osoba

Različiti simptomi ukazuju na prehladu, a menjaju se u zavisnosti od uzrasta pacijenata. Kod starijih osoba su jake prehlade  uzrok smrtne opasnosti. Pušači su takođe izloženi većem riziku i ozbiljnijim simptomima.

Druga grupa ljudi kojima prehlada može ugroziti život jesu osobe sa hroničnim oboljenjem pluća. Pacijenti koji boluju od astme, cistične fibroze i opstruktivne bolesti pluća moraju posebno voditi računa o svom zdravlju.

Bakterijska infekcija kod ovih pacijenata najčešće se leči antibioticima. Protiv bolesti koju je izazvao rinovirus nema efikasnog antivirusnog lečenja. Najbolja preventiva protiv gripa je vakcina, pa se preporučuje asmatičarima, deci i starijim osobama.

Ne postoji niti jedan faktor koji može uticati na težinu prehlade, ali simptomi koje svi dobro znamo uvek su razlog za oprez.

(N.N.)