Kakav je čovek koji šutira životinju: Psiholog je dao detaljno objašnjenje

Nakon užasnog snimka, koji je uznemirio Novosađane, na kome je jedan muškarac nasilnik pokušao da se iživljava na psu zapitali smo se kakav je psihološki profil osobe koja zlostavlja životinje? Evo odgovora

Snimak nasilinika iz Novog Sada koji je prišao ulazu zgrade, sve sa namerom da šutira i otera psa koje tu ležao u kutiji, obišao je sve društvene mreže, ali i zgrozio širu javnost koja je ponovo postavila najednostavnije pitanje: Zašto je neko spreman da se iživljava na bespomoćnoj životinji?

U želji da otkrije kakve su pobude zlostavljača, kao i kako oni razmišljaju i osećaju, grčki veterinar Dimitris Dukas je sa stučne strane objasnio kakav je psihološki profil osobe koja sistematično zlostavlja životinje.

Preporučujemo

- Ponašanje u kome osoba povređuije životinje, bilo da je reč o deci ili odraslim ljudima, jeste klinički simptom određenih mentalnih poremećaja. U detinjstvu i adolesenciji, psihijatri to karakterišu kao poremećaj ponašanja dok se kod odraslih posmatra kao glavni pokazatelj antisocijalnog poremećaja ličnosti - kazao je Dukas.

Antiocijalni poremećaj ličnosti je relativno novi pojam, prvi put uveden 1980. godine, a zamenio je pojmove psihopatija i sociopatija. Glavne karakteristike antisocijalnog ponašanja su hronična i krajnja ravnodušnost prema potrebama, osećanjima i pravima drugih, dok se kod individue karakteriše manjak empatije, nesposobnost da se prilagodi etičkim i društvenim pravilima, kao i nezaustavljivo, implusivno i često agresivno ponašanje, koje često vodi do sukob sa zakonom. Na kraju, kod njih je karakteristično i odustvo kajanja i krivice.

Doktor Dukas, koji uočava jasnu povezanost između zlostavljanja životinja i mentalnog zdravlja, bolje je objasnio karakteristike ljudi koji vrše nasilje nad životinjama...

- Odrasli zlostavljači životinja su često muškarci, u najvećem broju slučajeva reč je o neobrazovanim osobama koje imaju male finansijske prihode.  One pokazuju agresiju prema životinjama zato što su naučile da se ponašaju prema njima kao prema nekom alatu, odnosno objektu, i nisu svesni svojih radnji - objašnjava.

Zlostavljanje životinja može biti alarm uzbune

Smatra se da su životinje prve žrtve na meti nasilnika. Dokazano je da će ljudi koji pokazuju agresiju prema životinjama u nekom trenutku kasnije početi da vrše nasilje i na ljude.

Sa druge strane, deca često imitiraju svoje roditelje, pa kada žive u okruženju nasilnika i sami kasnije počinju da pokazuju isto ponašanje. I postoji jedan paradoks. Kod ljudi koji su doživeli nasilničko ponašanje od strane drugih ljudi u senzitivnom periodu života, kao posledica se javlja potreba da traže slabije žrtve od sebe, često životinje, kako bi počinili nasilje protiv njih.

-Mnoge studije su pokazale korelaciju između zlostavljanja životinja i ljudske agresije i zlostavljanja dece u detinjstvu i ponašanja pojedinaca u odraslim godinama. Istraživanja su pokazala da čak i najmanji oblik zlostavljanja životinja, kasnije kao odraslih budi potrebu za izražavanjem agresije, zaključaj je veterinar Dimitrisa.

Na kraju ono u šta smo sigurni jeste činjenica da svi, kao društvo u celini, nemamo dovoljno poštovanja prema životinjama, posebno onih koje smo izabrali za socijalizaciju i da bi trebalo da poradimo na tome kako bismo sprečili pojavu istih ili sličnih slučajeva zlostavljanja životinja.

(Telegraf.rs/Kristina Milošev)