Saobraćajne gužve u Beogradu okidač za sve više paničnih napada: Psihoterapeut savetuje šta uraditi

Da li gužva u saobraćaju, koja je postala svakodnevica u Beogradu može biti okidač za napad panike?

Zagušenje u saobraćaju u vreme takozvanog "špica", sasvim je redovna pojava s kojom se svakodnevno susrećemo. Duge kolone, zadržavanje u jednom mestu i po pola sata, nerzvozni vozači koji trube nestrpljivi da što pre stignu kući, sve su to situacije koje nam unose nervozu, ali i na koje ne regujemo svi isto.

Dok neki u javnom prevozu čitaju knjigu, potpuno isključeni od ostatka sveta i nezainteresovani za kolaps oko sebe, ima i onih koji ispoljavaju anksioznost i reaguju veoma burno. Otežano dišu, obliva ih hladan znoj, vidno u panci traže da im se otvore vrata i da izađu iz autobusa...

Preporučujemo

O tome da li gužva u saobraćaju može da inicira napad panike, za "Telegraf" je govorila psihoterapeutkinja dr Katarina Đorđević.

- Napadi panike izazvani zagušenjem u saobraćaju, situacijama gde se na primer osoba nađe zaglavljena u tunelu, sasvim su mogući. Ako bismo tražili neku kategoriju u koju bismo ih svrstali, onda bismo ih nazvali predvidljivim napadima panike. Oni se ne dešavaju samo osobama koje su ih i ranije, tokom života, iskusile. Mogu se desiti nekome i prvi put, ali važno je napomenuti da se uvek događaju s razlogom. Saobraćajne gužve mogu biti okidač za anksioznost, ali podloga je daleko dublja.

Kako da prepoznamo da neko ima napad panike?

- Najčešći simptomi koje pacijenti u ovim situacijama prijavljuju jesu osećaj da se guše, da ne mogu da dođu do vazduha, da im srce lupa kao da će da dožive infarkt... Zapravo, radi se o jednom iracionalnom strahu da će umreti - kaže dr Đorđević.

Kad primetimo takve simptome kod nekoga veoma je bitno da ostanemo pribrani i primenimo nekoliko korisnih saveta kako bismo i tu osobu umirili.

- Kada se suočite s osobom koja ima napad panike, ono što je neophodno da prvo uradite jeste da joj pomognete da joj se "vrati tlo pod nogama", u smislu da se oseti gde se nalazi. Potrebno je da duboko diše - udiše na nos, izdiše na usta -  kako bi se "uzemljila" i na neki način je navesti da pogleda gde se nalazi. Bilo bi dobro i da može da sedne s nogama spuštenim na zemlju.

Dr Đorđević ističe i da se napadi panike najčešće dešavaju u starosnoj dobi između 22 i 35 godina, a uzrok je uvek neka velika životna promena. Bilo da je reč o studentima koji su promenili sredinu (došli iz unutrašnjosti u veliki grad), bilo da se bliži kraj fakulteta, napadi panike se javljaju uvek "s razlogom", odnosno kako bismo neke neraščišćene "stvari" iz podsvesti proživeli i "smestili" na pravo mesto.

(M.G/Telegraf.rs)