Konačno! Naučnici došli do leka koji će godišnje spasiti živote 200 hiljada dece širom sveta

Jako zarazan, visoko virulentan virus, otporan na temperaturne promene, sredstva za čišćenje i znatan broj antiseptika

Slučajno otkriće na miševima može dovesti do leka za jednu od najsmrtonosnijih infekcija na svetu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da svake godine 215.000 dece širom sveta, mlađe od pet godina, umre od dehidratacije usled jake dijareje. Nelečiva rotavirusna infekcija odgovorna je za većinu ovih slučajeva.

Preporučujemo

Istraživači Instituta za biomedicinske nauke na Univerzitetu Džordžija Stejt u Atlanti, identifikovali su specifične crevne mikrobiote ili mikroorganizme koji mogu da spreče i izleče rotavirusne infekcije.

Šta je rotavirus?

Rotavirus je virus iz porodice "Reoviridae" koji kao genetski materijal sadrži ribonukleinsku kiselinu (RNA), ime je dobio po latinskoj reči "roto" - točak, pošto virus ima okrugli oblik. Najčešće pogađa odojčad i malu decu i lako se širi. Osobe sa virusom mogu ga preneti kijanjem i kašljem ili direktnim dodirom neopranih ili nepravilno opranih ruku.

Virus se može prenositi između ljudi putem površina kao što su šalteri i sudopere, kao i preko zajedničkih igračaka, alata i pribora. Rotavirus je jako zarazan, visoko virulentan, otporan na temperaturne promene, sredstva za čišćenje i znatan broj antiseptika. Ni rotavirus, ni vakcina protiv njega ne garantuju zaštitu od budućih infekcija. Vakcine smanjuju šansu za infekciju, ali je ne sprečavaju.

Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), simptomi infekcije uključuju jaku vodenastu dijareju, povraćanje, temperaturu ili bol u trbuhu sa povraćanjem koji obično traju 3 do 8 dana.

Infekcije rotavirusima mogu biti blage ili teške, a razlozi za to ostali su nepoznati do otkrića istraživača.

Nenamerno otkriće

Kako autori objašnjavaju u svom radu, "rotavirus obično zahteva adaptivni imunitet", ali su u ovom slučaju naučnici "nenamerno" stvorili model miševa sa smanjenim imunim odgovorom koji su takođe bili otporni na virus. Znači, naučnici su pretpostavili da bi to moglo biti posledica "odabranih mikroba" koji su nudili zaštitu protiv virusa.

- Ovo otkriće je bilo neobično. Mi smo uzgajali miševe i shvatili smo da su neki od njih potpuno rezistentni na rotavirus, dok su drugi bili podložni visokom obimu. Istražili smo zašto i otkrili da rezistentni miševi nose različitu mikrobiotu. Fekalna transplantacija mikrobiota prenela je otpornost na rotavirus na nove domaćine - objasnio je autor Endrju Gevirc.

Istraživači su na kraju otkrili da je jedna bakterijska vrsta, nazvana "segmentirana vlaknasta bakterija", glavni faktor u određivanju otpornosti pojedinca na rotavirusnu infekciju. Ona takođe smanjuje štetu koju rotavirus prouzrokuje pokretanjem i izbacivanjem zaraženih epitelnih ćelija i njihovom zamenom novim, zdravim.

Kao što Gevirc ističe, “istraživanje tima ne nudi trenutni tretman za ljude, već pruža potencijalni mehanizam za objašnjenje diferencijalne osetljivosti različitih populacija na virusnu infekciju".

- Štaviše, to može dovesti do novih strategija za sprečavanje i lečenje virusnih infekcija kod ljudi - zaključuje Gevirc.

(Telegraf.rs)