Rusi na putu da pronađu lek protiv raka? Testiraju lekove koji su jeftiniji, ali podjednako efikasni

Ruski stručnjaci razvijaju i testiraju lekove za imunoterapiju u borbi protiv raka koji su jeftiniji, ali podjednako efikasni kao i strani pandani.

Preparati su zasnovani na životinjskim i veštačkim monoklonskim antitelima, koja uključuju odbrambene mehanizme organizma u borbu protiv malignog tumora.

„Imunoterapija protiv raka ima za cilj da pomogne ljudskom organizmu da se samostalno izbori sa zloćudnim tumorom. Po pravilu, naš imuni sistem može da prepozna ćelije raka, ali to nije uvek slučaj. Određeni tumori proizvode posebne proteine koji sprečavaju da se ćelije raka prepoznaju i unište. Ukoliko se aktivnost tih proteina suzbije, imuni sistem identifikuje tumor kao strano telo i počinje borbu protiv njega. Upravo na tome se i zasniva delovanje imuno-onkoloških monoklonskih antitela“, objašnjava direktorka Instituta za klastersku onkologiju Marina Sekačeva, a prenosi "Sputnjik".

Preporučujemo

Lečenje nije za svakoga

„Imunoterapija se ne može smatrati panacejom. Na primer, u slučaju melanoma i raka pluća ona je veoma delotvorna, dok prilikom određenih molekularnih karakteristika tumora u principu ne deluje. Veoma je važno da se za svakog pacijenta obolelog od raka odabere određeni način lečenja“, tvrdi Marina Sekačeva.

Drugi problem imuno-onkoloških preparata je njihova visoka cena. Kao prvo, na tržištu nema mnogo monoklonskih antitetela za lečenje raka. Drugo, patentna zaštita je rasprostranjena na sve, jer se prvi takav preparat pojavio pre nekoliko godina. Danas je u različitim državama sveta registrovano na desetine imena i stotine lekova koji su u fazi kliničkog ispitivanja.

„Visoka cena tih preparata je povezana sa karakteristikama proizvodnje. Tehnologija za dobijanje terapeutskih antitela za vezivanje konkretnih ciljnih proteina je izuzetno zahtevan i dugotrajan proces. Čak i upotreba naprednih metoda, kao što su genetski inženjering i usmerena evolucija, neznatno povećava efikasnost i brzinu. Pored toga, dobijena antitela u svakom slučaju zahtevaju dalju humanizaciju i razvoj, što je veoma težak zadatak“, objasnio je šef laboratorije ćelijske signalizacije pri Moskovskom institutu za fiziku i tehnologiju Nikolaj Barlev, koji je učestvovao u projektu razvoja veštačkih antitela.

Sedam godina za jedan lek

Prema saopštenju Ministarstva zdravlja Rusije, u zemlji se trenutno testira desetak monoklonskih antitela za imunoterapiju protiv raka. Bar jedan lek je domaći proizvod, a trenutno je u drugoj fazi testiranja.

Šef laboratorija za inženjering i sintezu antitela u biotehnološkoj kompaniji „Biokad“ Ana Vladimirova bila je direktno uključena u stvaranje jednog od prvih ruskih imuno-onkoloških preparata.

Prema njenim rečima, puni ciklus razvoja i testiranja trajao je oko sedam godina.

„Mi počinjemo stvaranje novog monoklonskog antitela kada odredimo metu. To je obično neki protein u ljudskom telu koji želimo da neutralizujemo. U slučaju bolesti raka, reč je o receptorima na površini ćelija tumora, na primer, faktorima rasta. Zatim vakcinišemo životinju, ubrizgavamo joj antigen — tu samu metu. Organizam životinje proizvodi antitela kao odgovor na to. Posle toga uzimamo krv životinje, izolujemo iz nje imune ćelije koje nose gene tih antitela i od njih dobijamo genetski materijal u vidu biblioteke antitela“, objašnjava naučnik.

Biblioteka je epruveta sa bistrom tečnošću, unutar koje se nalaze milijarde različitih varijanti antitela. Kako bi iz tog skupa odabrali one koje su u stanju da inhibiraju razmnožavanje ćelija raka, naučnici koriste viruse bakterija.

„Pravimo mehanizme koje na svojoj površini nose varijante antitela koja su nam potrebna. Zatim te čestice virusa bakterija nalivamo u epruvetu, gde se nalazi ciljani antigen. Nas zanimaju samo one koje su u stanju da se povežu sa metom, a ostale udaljavamo. Biramo dva ili tri najbolja molekula i prenosimo ih na bakteriju Ešerihiju koli. Oni počinju da se razmnožavaju i pojavljuju se bakterijski klonovi — potomci jedne ćelije. Oni nose genetske informacije o jedinstvenoj varijanti antitela. Mi izdvajamo iz tih bakterija genetski materijal i dešifrujemo ga. Podaci koje dobijemo u toj fazi su ono što se obično piše u prvim redovima patenta za lek“, objasnila je naučnica.

U završnim fazama naučnici uz pomoć bioinformatičkih metoda grade 3D model antitela, a dobijena proteinska jedinjenja što više približavaju ljudskom proteinu.

To omogućava da se izbegnu neželjene reakcije, imunogenost i neželjene reakcije organizma.

Plastična terapija

Naučnici iz laboratorija ćelijske signalizacije predlažu da se značajno smanji proces stvaranja antitela, tako što će se zameniti veštačkim pandanima. Uspešno su testirali antitela iz polimera, koja uništavaju ćelije raka.

„Za razliku od prirodnih pandana, oni mogu da sadrže i lekove protiv tumora. Na taj način istovremeno mogu delovati i kao terapija, i kao sredstvo usmerene dostave. Dakle, po specifičnosti i efikasnosti plastična nano-antitela se malo razlikuju od proteinskih pandana, dok se neuporedivo brže i lakše dobijaju“, pojasnio je jedan od vođa projekta Nikolaj Barlev.

Prema njegovim rečima, trenutno se pripremaju za eksperimente na životinjama. To će omogućiti da se proceni efikasnost inovativnih lekova prilikom lečenja raka jetre, prostate i drugih oblika zloćudnih tumora.

Ukoliko „plastična antitela“ uspešno prođu testiranja na životinjama, nakon toga ih očekuje testiranje na ljudima.

(Telegraf.rs/Sputniknews.com)