Jedna od 1.000 majki obolelih od postporođajne depresije želi da ubije bebu: Postoje 4 razloga za to

Trenutak kada postporođajna depresija pređe u psihozu je onaj kada majka postaje opasna po svoje dete

Postporođajna depresija je češća nego što mislimo, a jedna od hiljadu žena može razviti psihoze zbog kojih može naškoditi detetu.

Jedan od njih je i Mirjana G. koja je pre nekoliko nedelja u beogradskom naselju Žarkovo bacila bebu u kontejner i šokirala srpsku javnost. Sudski veštaci utvrdili su tokom dosadašnje istrage da je Beograđanka Mirjana G. iz Žarkova bolovala od postporođajne depresije u trenutku kada je svog tek rođenog sina bacila u kontejner sa sve posteljicom, zbog čega joj preti znatno manja kazna.

Preporučujemo

Prema statistikama, čak 80 odsto novih majki iskuse blagu depresiju u periodu od godinu dana od porođaja, a ako se to ne uzme u obzir one mogu da eskaliraju do opasnog nivoa, te da utiču na razvoj psihoze koja u retkim slučajevima dovodi do toga da pokušaju ubistvo potomstva.

Jedna od njih je i tridesetogodišnja Jelena J. koja je nedugo po rođenju osetila promene raspoloženja, koje je pripisala novonastaloj situaciji. Ubrzo je krenula nesanica. Postala je previše zaštitnički nastrojena prema bebi, a nije dozvoljavala čak ni bivšem suprugu da drži njihovu bebu. Mesec dana kasnije, došlo je do tačke pucanja kada su morali fizički da sklanjaju bebu od nje, pa je nasilno odvedena u bonlicu na lečenje.

Strašan slučaj dogodio se i u SAD, gde je Andrea Jejts udavila svoje petoro dece u kadi u Teksasu. Jejts koja ima dugu istoriju mentalnih bolesti, priznala je da joj je "Sotona naredio da ubije svoju decu". Iako je u trenutku ubistva patila od teške psihoze, osuđena je na doživotni zatvor.

Uprkos značajnim istraživanjima poremećaja raspoloženja posle porođaja, još uvek ne postoji jasan medicinski konzenzus o tome šta je uzrok i kako postporođajna depresija treba da se tretira.

- Odrasla žena očekuje da će majčinstvo biti jedno od najboljih iskustva u njenom životu, a nažalost, mnoge žene pate same, osećaju se jadno, ali su svesne da poremećaji raspoloženja imaju ime. - objašnjava Karen Klejman, osnivač i direktor odeljenja za postporođajni centar u Filadelfiji.

Takozvana Baby Blues, nastaje iz mnogih razloga. Neprestani plač bebe, neispavanost i bol od dojenja su dovoljni da se svaka žena oseti razdražljivo, a one senzitivnije i da preplave. Ova osećanja počinju obično tri do četiri dana nakon rođenja bebe, a normalno je da sama nestanu već posle nekoliko nedelja.

Ako to traje više od dve nedelje, nove majke onda obolevaju od postporođajne depresije srednjeg intenziteta, a samo 12 do 16 odsto žena doživljava osećaj potištenosti, smanjene koncentracije, zaboravnosti i gubitak interesa i nakon tog perioda.

Slučaj Andree Jejts je školski primer psihoze u kojoj majka smatra da ne sme da izgubi sebe zbog dece, te čini samoubistvo ili čedomorstvo, koje se smatra samoubistvom preko posrednika.

I to je generalno retka pojava od koje oboleva samo 4 odsto žena koje pate od postporođajne depresije.

Istraživači koji proučavaju čedomorstvo razlikuju nekoliko različitih grupa roditelja koji ubijaju nedužnu decu. Neki to rade kao rezultat psihotičnih zabluda - straha da će ih dete povrediti. Drugi ubijaju svoju decu zbog duboke depresije i beznađa. Treći često to čine iz religioznih ubeđenja da će im ubistvom omogućiti da uđu u zagrobni život koji je mirniji od njihovog trenutnog života.

A postoje i roditelji koji ubijaju decu iz osvete i besa protiv drugog roditelja i namere da ga maksimalno povrede. Ova vrsta čedomorstva je najčešća kod očeva.

Činjenica je da bi i u Srbiji i u svetu bilo mnogo manje tragičnih slučajeva kada bi se žene edukovale da same prepoznaju ove simptome.

Većina stručnjaka se slaže da bi terapija trebalo da kombinuje razgovor i lekove, te da se ovakva vrsta terapije smatra najefikasnijom u borbi protiv postporođajne depresije.

Žene koje su već obolele od postporođajne psihoze zahtevaju agresivniji tretman jer već predstavljaju pretnju sebi i bebi. Agresivniji tretman podrazumeva psihijatrijsku hospitalizaciju, lekove i aktivan razgovor.

Uz to, polovina žena povrati postporođajnu depresiju i sa drugim detetom, pa odgovorni roditelji treba da imaju to na umu i planiraju medicinsko lečenje pre nego što odluče da naprave drugo dete.

(T.T./Telegraf.rs)