Revolucionarno otkriće: Naučnici konačno pronašli lek za "običnu" prehladu
Vekovima unazad lekari prokušavaju da pronađu lek za jedno od najučestalijih oboljenja, a nauka je konačno pronašla rešenje
Stručnjaci sa Stenforda i Univerziteta Kalifornija iz Los Anđelesa tvrde da je problemima s prehladom došao kraj.
Vekovima unazad lekari prokušavaju da pronađu lek za jedno od najučestalijih oboljenja, "običnu" prehladu. Do sada je otkriveno više od 150 virusa koji izazivaju ovo oboljenje kod čoveka. Sada je kijanju, kašljanju i šmrkanju došao kraj.
Preporučujemo
Teže podnosimo letnje prehlade nego zimske, a sada imamo i odgovor zašto
8 najčešćih pitanja o zdravlju koje Srbi postavljaju Guglu: Evo šta nas najviše zanima
Naučnici prestižnih američkih univerziteta objavili su u medicinskom žurnalu „Nature Microbiology“ da su uspeli da izoluju protein iz virusa koji izaziva prehladu, modifikuju ga i ponovo vrate u organizam. Tako izmenjen protein uspeo je da zaustavi prehladu od daljeg širenja i neutrališe je, prenosi Avaz.
Testovi koje su pre radili na miševima sada su počeli da testiraju na prvoj grupi ljudi. Početni rezultati su više nego ohrabrujući jer je učinak bio stopostotan.
Pojasnio je da su dosadašnji načini lečenja prehlade nisu bili delotvorni jer se većina vakcina zasnivala na tome da suzbija svega četiri od nekih 150 virusa koji izazivaju prehladu.
– Ovi se virusi razvijaju u nosu. Njima pogoduje temperatura od 33 do 35 stepeni, koliko je prosečna temperatura u nosu, i odatle se razvija infekcija koja dovodi do prehlade. Mi smo se odlučili za drugačiji pristup. Ustanovili smo da protein uzrokuje infekciju, izolovali ga i modifikovali. Kada je ponovo vraćen u ljudski organizam, taj protien je onda suzbio infekciju i prehlada je pobeđena – objasnio je američki mikorbiolog i imunolog Džan Kareti, predavač na univerzitetu Stenford.
On je najavio da se njegov tim sada fokusirao na stvaranje leka ili lekova koji će biti u opštoj upotrebi u što skorije vreme.
Dok se lek ne nađe u apotekama, Kareti i njegovi saradnici ipak savetuju uobičajene mere preventive - redovno pranje ruku, slojevito oblačenje, zdrava ishrana, fizička aktivnost i sl.
– Baš kako su nam i naše bake savetovale – istakao je Kareti.
(Telegraf.rs)